Звезда

"вр 11

3 В Е

3 Д А

стр. 83

У тај мах уђе Милае и прекиде овај разгввор. Марија оде да кува каву, а Савета се осећаше веома незгодно пред изазивачким ногледима Милаеовим, па и она изиђе из собе. — Милораде, брате, — рече Милан — ова девојка тебе воли ! Веруј Богу, воли те ! Јуче си ми одбијао на шалу, али ја сам је озбиљно посматрао кад ти певаш или причаш што год — иросто јој очи стану на теби ! — Остави се, Бога ти, таква разговора! — рече овај, па се диже, приђе столу те узе отворену књигу, што на њему беше и као поче читати. — Ја ти ре ох, па ћеш видети! Мидорад му ништа не одговори, изгледа да се задубио у читање, а овај извади дувањару и поче савијати цигарету. Тишина потраја неколико тренутака док 1е Марија дола ком не прекиде. — Што ћутите ? — Шта ћемо! — рече Милан. — Читате ли ви „Јаднике" ? — уиита Виловић. — Не; то Савета чита. Вели да је веома завимљнв роман; ја још нисам читала. — Треба да прочвтате! — Ко V Зар Марија ? Боже сачувај да ће она што прочитати! Да си рекао какав кувар или како се месе разки колачи — онда веруј, али „Јаднике" та неће прочитати! — рече Милан и васмеја се. — Ево да се кладимо да ћу прочитати! (настазиће се)

ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ СТЕВАН Ј0ВАН0В1Ћ Архимандрит манастира Троноше. (свршетак) Друго. Да под крила царска прибегнемо, како смо се један пут заклели у име Оца, Сина и св. Духа, во јединаго Бога, да ћемо бити свагда верни цесаро краљевски поданици, и који одступи од ове заклетве, нека се зна да ће му Божји гњев свагда поврх главе бити, зато ову заклетву нека сваки добро разуме, јербо хоће давати одговор при другом и етрашном доласку Христовом. А шта ћемо имати ако заклетву нашу целу сачувамо? Ето дајем вам на знање за ону милост, коју смо од цара добили с декретом и потврђењем овдашњег добротвора нашег господина Фелдмаршала грофа Валиса, а који неверује нека сам дође да му се прочита. „1. Сви они Србијанци, који су ради на ону страну прећи, наш најмилостивији монарх Леополд други прима их као отац своју децу, даје им ону милост и правице, које год има1у једноверни наши, и то је пређе још дао и да се објави.

„2. За четири године дана биће слободни од сваке царске дације. ,.3 Оним сиротима, који немају са чим живети, а понајвише женама, деци и сакатим људима на дан ће се давати по две крајцаре. „4. Који жели у војничке границе да се досели, добиће земљу, кућу и све што му је за уживање потребно. „5. Такођер и они, који се у коморска места доселе, имаће земљу, кућу и сваку помоћ. Скеле, где ће се на ону страну прелазити, јесу ова места : Шабац, Београд и Смедерево. А који пак неће да пређе, тај слободно нека остане као Турчин с Турцима или као Чивутин, јер онај који своју заклетву не чува, није хришћанин, него један лажа пред Богом и царем. Турци сад Вама све обећавају опростити, али ви знате турску реч. Та они хоће само благо и главу узети, а друго ће све опростити, али ће све у Азију или Румелију послати, као што су то већ одавно намислили и потврдили су Ферманом, како ми је то ја.вио Авди-паша. и Осман паша, и овде ће да се населе Јуруци, тј. паори Турци, који су верни турском цару..." 1 ) Да, лако је било овом превртљивом Грку овако говорити јер он беше награђен и пренаграђен. Он иђаше одавде из Београда на сигурну епископску столицу у Будим, коју је добио приликом темишварског српског сабора, а и орденом св. Стевана. Зато је овако и говорио, зато је и називао свакога Чивутином и клетвопреступником, сваког оног ко остане, претећи тобож како су му она два паше јавиле да ће Србе Турци раселити одавде. Ни то није било доста грабљивом Грку. Он хтеде и последњу крајцару дићи од опљачкане и истрошене пастве своЈе. 0 томе сам Стеван у једноме писму вели : „Господин владика београдски по целом пашалуку београдском свих епархија на силу купи некакве порезе, што није ни за Турака толико од своје епархије а сада и од других епархија." 2 ) И тако, на крају крајева сва борба српског народа, сав труд и заузимање часног оца Стевана за њ беше узалуд и без плода. Аустрија се и овом приликом користила српским народом, преварила га па га оставила. То је било раније па и сада. Аустрија је изневерила српски народ, а Србима се пребацује да су неверни цару! III Изнурен од напора, саломљен од многих путова, преварен у надама својим, преварен и издан у народним идеалима Стеван изгубивши све што је у Србији имао, мораде се повући у манастир Гргетег и ту таворити дан за даном. И оно мрЈ ) Голубица Ш. стр. 238. 2 ) Голубица Ш. стр. 240 и 241.