Звезда

стр. 190

3 В Е 3 Д А

бр 24

ске се почеше кретати у масама, а непријатељства и с једне и с друге стране отпочеше. Ва све време рата 1738. године, где је био Станиша, где је он учествовао у рату, не знам. Тек месеца новембра бечке новине: ^тегјзсћез БГапат (у броју ^00. стр. 1103.) јављају да је Станиша са једним оделењем војске послан у околину Брзе Паланке да нападне неке Турке и арамије, који су тамошњи крај пљачкали и палили. Ноћу између 28. и 29. новембра, снег беше јако нападао, те Станиша враћајући се натраг за Београд, удари на неке од арамија, зароби двојицу Турака и једног знатнијег харамбашу арамиског. Осим тога на самом месту судара погинуло је три Турчина и један арамија. Са овима заробљеним Станиша је стигао у Београд 29. новембра. Немци реше да она два заробљена Турчина поклоне капетану Станиши, а харамбашу да обесе у недељу, која прва дође. :,: ) Сукоб овај између Станише и горе поменутих Турака био је близу села Гроцке (данас варошица). Ови Турци или арамије пошли су били да запале Гроцку и летњиковац ' тада већ преминулог херцога виртембершког Александра. Шта је Станиша радио у децембру месецу 1738. године, опет се не зна. Подаци о њем говоре тек о ономе шта је он радио идуће 1739. године. Док се немачка војска крајем 1738. и почетком 1739. одмарала по својим зимовницима, дотле је српска народна војска непрестано узнемиривала Турке. Српску народну војску предводише Срби капетани и обор-капетани. Само премаужичком крају било је 15.000 момака. У јануару 17.39. год. у Ужицама беше капетан ЂурчиЛ. Он је у току јануара отишао пут Раче, растерао турске страже и заробио око 150 турских војника. Међу тим почетком јануара ове, 1739. год. Станиша беше у Београду, Као обор-капетан народне војске (СЉег-еаркаш З^ашзва ићег сНе беггасће ХаШтаћМПИ*) доби заповест првих дана месеца јануара да оде Јагодини истерати пашу одатле и да спали мост на Морави. Поред одреда сриске народне војске и граничара даде му Фелдмаршал, гроФ Валис, још 100 хусара и 70 немачких ко њаника. Али за то сазна паша јагодински раније, те се осигура и појача трупе. Кад за то сазна Станиша, он се крене према Руднику. нападне на тамошњи турски гарнизон, нагна га да му се преда. Кад му се 'Гурци предаду, он их пусти да могу слободно отићи, а град поруши и попали.**) Друге половине месеца јануара 1739. године побуне се неколико села Влаха у планинама недалеко од Темишвара. Ова побуна није била самоникла, није потекла од воље самих Влаха. Турци

*) Гледај : В1е 1геплгаШ§е ТћеПпаћте сЈег бегћеп иМ Кгоа1еп. \\^еп 1854. стр. 267. **) Б1е Ггетп1Н» ТћеПпаћте <3ег Зегћеп КгоаЈеп стр. 267—268.

беху заузели Ршаву и посели саграђен пут у бреговима, којим је текао промет између Ррдеља и Дунава. Они нагнају доста велики број Влаха да пристане уз њих. Даду им још и источњачко одело, да их испочетка не би познали. На тај начин сви Власи беху више пљачкаши него бунтовници. Ћесаровци морадоше предузети ма шта противу ових побуњених влаха. Посао око угуши вања побуњених Влаха Немци поверише Србима, који познаваху земљу и који су неустрашиви, Из Београда послаше Станишу Марковића са Јованом Ђуришићем и великом четом 28. јануара. Станиша како оде нападе без икаква милосрђа на побуњене Влахе, многе исече и 50 села попали и са земљом сравни. Оно народа што остаде побеже у шуме и планине. Фебруара 4. год 1739. наиђе Станиша на једну чету побуњених Влаха од 250 људи близу Јасенове. Нападне на њих. Многе побије у самом боју, а многе живе похвата, између других и њихног старешину Јакова. Кад угуши буну остави од влашких села згаришта и рушевине врати се натраг у Београд 10. фебруара. Собом дотера 4000 грла марве и све то јевтино продаде градској опсади у Београду. Осим тога беше повео собом и 17 виђенијих влашких зликоваца. Ови се уз пут почеше одупирати те Сганиша нареди да се сви исеку*) Није прошло ни шест дана по доласку Станишином у Београд а војена власт немачка у Београду баци га у тамницу на захтев генерала Најберга команданта темишварског Баната, што је к'о бајаги починио велика насиља у свом походу' на побуњене Влахе, убијајући чак и верне поданике цару, и што им је пленио стоку и имање.**) Војене власти, бацивши Станишу у тамницу, испитивале су дела по којима је био оптужен, али се нису могла доказати, те Станиша не само што је ослобођен тамнице но му је дат један одред српске војске и послан Пожаревцу у извидницу. Пошто је извршио поверени му посао вратио се 3. марта у Београд. Чим се вратио у Београд дочека га генерал — фелдмаршал — летенант барон Телдинг (СгоИш^) те, по заповести генерала фелдмаршала гроФа Валиса, команданта ове краљевине (Србије), одликује за то што се ове зиме у многим приликама добро показао. Одликовао га је тиме, што му је пред целим официриским кором београдског гарнизона обесио о врат златан ланац за заслуге***). Победа, коју одржа Станиша Марковић над побуњеним Власима беше једина тековина немачка *) Б1е 1гешШ§еп ТћеПпаћте стр. 268—269. **) ЈћШ. стр. 269. ***) Тако јавља београдски лописник бечких новина Шепепзсћез БЈапит бр. 22. од 18. марта 1739. год. стр. 235 ( види Б1е &етШ§е ТћеПпаћше сЈег Зегћеп ипс! КгоаГеп стр. 269.)