Земунски гласник

СЛИКЕ ОАРАЈЕВОКЕ. II. На северозаиадном обронку Требеника, управо на подножју тога горостасног изданка планинског, подиже се доста знатан стеновити врх, Бабин камен назван. Красан је изглед са ове стене у целу околину , па и Оарајево се добро види, које се чак до подножја њезина пружа. Лепа народна прича приповеда нам, како је та стена добида то име; ја пу је својим читаоцима, али другом приликом донети. Оада их молим , да пођу са мном у друштву са још неколико пријатеља мојих у шетњу на ону стеновиту висину , одакле ћемо лепу околину прегледати и земљиште њезино нацртати, које ке ми бити као облога, у коју ћу слике моје поређати. Пођимо крај кршле. То је велико здање на четири стране. 0 преда је на три боја , а остраг има само један при земљи, јер се ту одмах брег подиже. То је војничка касарна, и народ је за то зове кршла, што је каменом изидана, премда у турском језику „к'шла" значи касарна. Она је тек од времена Омер-паше сазидана, али већ после шеснаест година хтела се срушити тако, да су предњу страну морали изменити, и то одчести све четвороугластим каменом. Зид је већ био готов, кад и он стаде пуцати , и опет се мораху оставити посла. Касарна ова лежи на истоме месту где је Беглук (негдашња полиција) био. Разорењем овога, као и „агине капије," власт је ага и бегова у Босни престала. Баш је празник. На дрвеној кули кршле вије се турска застава, а на занадној капији њезиној свира војничка банда нарчад из италијанских опера, Пред касарном видимо многе ОФицире где седе. Предпоставићемо, да ее наслађавају свирком, као и обитељице преко пута у Бистрику., где је харем вали-пашин. Других слушалаца из народа мало ће.мо видети , и колико је то жива улица и ма да је тако леп пролетни дан; а то је обичај свуд у Европи, особито кад је светац какав. Но Оарајлије мусломани најмање ће наћи наеладе у таковој музици, јер њима се чини, да је и то каурска мода. Прошавши кршлу доћи ћемо на један сокак, који са свим стрмо уз брдо иде. Ту су куће с обе стране редовима дрва и воћњацима опкружене. Из дола гледајући, изгледа ова махала као брдо густом шумом покривецо, па још да се не виде вр-

хови од мунара, не би нико ни познао , да се и ту варош пружа. И тек у јесен, кад мраз обори лишће, виде се редови кућа. Од нрилике на средини сокака стаћемо, јер треба да се мало одморимо од тешка пута; а како су ту баш дрва ређа , и може се лепо и далеко видети, погледајмо у наоколо, па уживајмо. У тај мах појави се неки Турчин на вратима неке оближе џамије. По турбану његову могао си одмах шејиха познати , џ то су људи, који нису баш тако странцима особито наклоњени. Ваиредно је , што нас позва у своју одају. Ми уђемо у чисту, прилично велику собу. Зид један сачињаваху сами нрозори, са којих се сва долина могаше прегледати. Дуж прозора стајаше по њихову обичају миндерлук , једини „мебл" у одаји, осим онога долаФа на зиду. Спустимо се на миндерлук. Леио ли је то место размишљавајућем животу побожнога шејиха. Ту се ваљда често баци у тиха посматрања своја; поглед на диван свет божији, који се пред очима његовим прострео, јавља му се у души као углед шЏ личанствености, које правоверног у џенету чекају. Тако пун небеским посматрањем, свет му је ништав. Не потраја неколико минута , а наш домаћин послужи нас лепом кафом, коју је он сам онај час, скЈнаот Уз то иде ио која цигара лепа дувана, ал' тек што се послужисмо, ето ти домаћина, па нам исиразни дуванкесе у своју. Један од мојега друШтва примети му, да ово поеле подне хоћемо у „теФерич ," и да се нећемо одмах у варош вратити, па с тога да нам остави мало од дувана нашега. И колико нам се згодан чињаше тај доказ, нашем шејиху ни мукајет; он окрене разговор на ДРУго, Ми се мигољисмо као да пођемо већ, кад нас шејих узе, да нам покаже и остале просторије, где се побожна братија његовау верозакопу учи. То је соба при земљи испод одаје, где смо фу пили , јер на горњем боју неби никако могла њихова силна покретања бити, у којем се и састоји њихово вежбање; кућа би се од силног потреса морала срушити. Осим неколико сламњача по буџацима нема више никаква намештаја у тој соби. По земљи су асуре, а ио зиду оруђа нека, са којима би требало да свети у крајноети своја тела раздиру. Велим требало би, јер сам баш од нравог мусломана чуо , да се братија више ненодвргава томе искушењу, Шејих је истина нама говорио , да они раде то, али да им ране за не-

дељу дана свемогућством турске вере зарасту. У среди између тих оруђа види се зелен санџак барјак. Њиме се служи шејих само у ванредним приликама. Он нам говараше, како тај барјак само иосвећене мусломанеке }>уке могу одатле изнети, а кад га ми о противноме хтедосмо уверити, уплаши се шејих јако, и хтеде нам спречити у случају , јер. вели, догодила би се каква несрећа. Када се оиростисмо , али мој ти шејих стаде са тасом на врата. Ми му бацисмо неколико гроша. То беше плод лукавих операција Фиианцијеких светога човека, за кога сам доцније дознао, даје од најстраншијих Фанатика. Пред мусломанима имао је за иповерце само огњене огледе мрзости, нремда сам још један пут био с друштвом код њега, и онда ме је лепо дочекао. Али један пут сусретнем га у једиом узацком сокачићу, баш када је сахрањивао једнога од братства свога, и напред с барјаком својим ишао. Никако се не могах склонити, а не могах се ни вратити, јер само још неколико корака, па би се сукобили. Шејих ме дочека као старога знанца свога и почасти ме-страшном ногрдом. Но срећом сиазим сада на страни отшкригвена врата , и уђем у нутра док погреб не прође. Али с једнога јада на други. х Га нра тн—6 схј - од а-плугје ,- у којем харем беше , и жене стадоше дрекати, када ме спазише. И мимо иролазећи шејихови морали су чути дреку њиХову, јер ме страховито срдито гледаху. Е, беше већ крајње време да се чистим, кад -али ево ти господара овога харема. Беше постар човек, и иије ме баш најљубазније питао, шта сам тражио у његовој кући. Ти шејихови, као што их у Сарајеву зову, особите су нојаве у мухамеданским земљама, с тога их и описују толико много иутници. )ави калуђери нису; они имају само верозаконске обичаје са дервигаима једнаке. Пре би их могао човек сматрати као местна религиозна друштва, као различна Фанатиска братства у средњем веку, на пр. „Флагеланте." Они се скупљају у одређене дане у текије на вежбање. Као што је познато. та вежбања састоје се у тОме, што се дотле кидају и превијају телом, докле са свим немалакшу, вичући арапске речи: „Ила, ила, ала!" Та покретања Њихова иду постенено, па кад већ сви у зноју нопадају мисле да су учинили неко богу угодно дело, којим ће се п.)светити. И у обичном животу хоће шејих да светитељски изгледа, али у то нико не-