Земунски гласник

117

сума за капелу и пр. За парохову плату присуетвујуки члашши с Места упишу потребну суму, и то на два листа ; у један прилог један пут за, свагда, у др.уги годипнви прилог. На првом листу уписано је око 200 Форинти , а од годишњих прилога (односпо месечно или по вол>и сваког појединог) покаже се сума од 1300 Форинти. Плата иароху дакле осигураиа је. У погледу на потребну еуму закључисмо, да општина као морална личност из своје благајнице нужиу суму под интерес од 5 0 0 на ту цељ узме , и да ту суму од прихода капитала мало но мало накнади. Усљед тог закључка дакле ће се сада умолити св. Патријарх, да нам одобри пароха и друге потребне Факторе. Једна је жеља свију нас. Срба, да што пре нашега пароха у Бечу имамо. А кад је он ту, онда ни на капелу нећемо дуго чекати. Лош и то закључисмо, да се од оводишњег дохотка благајне купе 1860. срећке, које носе 5° 0 интереса, и са 5—6 такових срећака отворе се двери Фортуни, како би ова могла једаппут и нашу кућицу посетити'" — У угарској делегацији беше реч приликом претресања војпичког буцета о војеној граници. Генерал Заставниковић, као заступник војеног министарства, уве[>ио је екупштину, да ће скорим знатне реФОрме у обзиру на границу бити, које теже на штедњу. — Као што јављају Новосадске Новине, радња тамошње штедионице у прошлој годипи тако беше добра, да чист добит износи 25.000 форинти, дакле ће од једне гкције до 84 Форинти Нрихода бити. — У Новом Саду јако се развија дух удружења. Скоро се склопило тамо опет ново друштво, које је себи сгавило задатак , да да мале зајмове занатлијама. Штатути већ су предани власти одобрења ради. — У истој вароши установљава се сада још један новчани завод с главницом од 200.000 Форинти од акција по 200 Форити. Овај ће зовод радити под Фирмом „Прва бачка трговачко-обртничка банка" у Новом Саду. 700 комада акција основатељи већ су уписали, и изишао је позив на уписивањс осталих 300 комада. — У Неготииу, јав.ва „Србија," догодио се на св. Саву један грозан случај. 'Гргован, један, младић у сво1 о.ј 23. години , идући но дановима сврати с другом својим код једног пријатеља свога , кога код куће не

затекне. После кратког времена дође брат његовог иријаТеља, па стане га псовати. Овом се досади па се дигпе да иде са својим другом. Вра•га беху сиоља закључана, те их извали и појури напоље. У тај мах викне његов непријатељ „дрште!" Двојица њих слугу излете из једног буџака са сикирама, те га један погоди ио средини главе, расекавши је од темена до уста. — Јавилисмо, да јеу Новоме Саду склоиљено српско певачко друштво. Данас 11. о. м. даје оно већ и ирву беседу своју. Нека напредују то им желимо, а с поуздањем се надамо, да ће беседе њихове бити рођеии израз чисте душе српске. — Прашкој „Политици" пишу из Вршца, да ће тамошњи Срби дати парастос оним жртвама срнским, што падоше тамо у револуцији пре 19. год. у јуначкој борби за част и народност своју. — Ц. кр. министарство рата понудило је место школскога саветника у темишварској ђенералији нашем велезаслужном народњаку и списатељу г. Б. Богишићу, доктору ФилозоФије и свију права и чл. југословенске академије знаности и уметности. Он се већ примио те понуде. Познавајући изврсне врлине г. Богишића можемо се само радовати томе избору. — Свак зна како нам браћа наша у Лици иате од глади. Влада им је дала 107.000 Фр. у помоћ, а доста је и добровољних прилога пало, но све је то мало, да захрани 50 60.000 душа. Већ је крајња невоља у народу. Жалост је погледати, и срце пуца човеку у грудима, кад види оне слабе, сухе слике, што иду улицама, те просе. Зато, ако хоће нашавласт, пишуједном бечкомлисту из Лике, да сачува народ од извесне иропасти, треба да се одмах обрати на држ. ратно министарство, и да иште још барем 240.000 Фор. у помоћ, а иосле да се то одради. И то би требало онда једнако ноделити на свих 12 кумпанија, а не као оних првих 107.000. ф . Доиста морамо се чудити , што ни код нас ни у Варадинској регименти некупе се прилози за нашу браћу .1 ичине, кад се то чини по многим другим местима, па и у самоме Београду. — У „Босни" читамо : Кад пре неки дан преносише из аустријског

у турски Врод бисаге аустријске поште, Салим еФендија мудир ђумрука хотео видити , има ли у бисагама што трговачко или незванично, заиште бисаге да отвори. Поштоноша му то недаде чинити, него побјегне одатле, а Салим еФендија наљутивши се спушти ђумручКу заставу, неки трговачки еепап поврати, а неки задржи. Како је то власти јављено, одмах је од стране ч. валије по телеграФу заповјеђено кајмакаму дервентском, а од стране надзиратеља ђумручкога реченом мудиру, да се одма бисаге неповријеђене амо ношаљу, застава да се развије као што је била и еспап да се на експедицију прими и прегледа. Тако се поштанске бисаге хитно добаве и конзулату предаду. — Једва један пут почеће ее и регулисање Дунава. У Пешти се већ чине припреме за то, и 200.000. Фор. одређено је на ту цељ у овогодишњем земаљском буџету. — И у Галицији глад! Из Тарновског окружија етижу тужни гласови. Жито је већ скоро свуда на измаку. Кажу, да су неки већ умрли од глади. Дамбровски срез сам иотребује 140.000. Фор. да се захрани, и да земљу поееје. Особито пате они предели, који су лане били потопљени. Њима би требало сада најмање два милиона Фор. Галички земаљски одбор, влада и делегације већ се договарају, како да ублаже невољу! — Јавили смо, да је талијански краљевић Умберто исиросио сродницу своју Маргариту. Да је може узети нужна је папина дисиензација. Сумњало се, да неће свети отац ту диспензацију хтети дати због постојећих непријатељских одношаја између тих дворова. Та сумња није била основана. Диспепзацију даће римска курија, ако се плати 100.000 франака. — Из Цариграда јавља се под 1. о. м. Данас је одавде одправљена ирада, којим се велики везир иозива да се врати натраг са Крита. Велики везир доћиће амо по свој прилици кроз неколико дана. — Аустријски носланик барон Прокеш дао је-бал, који је веома сјајно испао.Опет предстоје неке промене у јавној уирави. Говори се, да ће Алипаша ићи у Париз ради автономије, која би се дала Криту, и да преда цару Наполеону Султанов позив, да походи на лето Цариград.