Земунски гласник

118

— У Грчкој опет ново министарство , које је распустило народну скупштину. Нових избора биће у Марту, а скупштина састаке се у Априлу. — На Критском острву опет беше неколико крвавих окршаја измсфу турске војске и Крићана. Као што јављају Француски листови Грци одржаше у свима бојевима победу. — Колико је новчано сгање Грчке оскудно види се отуда, што месечни приход једва износи 2 '/, милиона, а расход до 4 милиона драхми.

ТРГОВИНА И ОБРТНООТ. Б е ч, 10. Фебр. (Телегр.) Банатска шеница у Бечу, 88 Фунташка, 7.70, 89 Фунт. у Ђуру 7.70. Раж у Бечу 80-Фунт. 5.25, 81-Фунт. 5.30. Словачки јечам уБечу, 70-Фун. 3.45 до 3.50, шопронски, 72-Фун. 3.60 - 65. Маџарска зоб (транзито) 4б-фун. 2.08, 50-Фун. 2.28. 3 е м у н. Један знатан страни трговац, који са српским продуктима увелико ради, и Србију век од двадесет година скроз познаје, јер сваке године долази тамо, овакав је суд изрекао у једноме приватном писму о напретку народне привреде у Србији: „Многи људи кад говоре о Србији, или кад пишу о њој, мисле да у њој живи пуст, неизображен народ. Али то није тако, Ми. који смо имали прилике, да познамо Србију и Српски народ можемо друкчије судити. Та мала земља, што лсжи нокрај Дунава и Саве заузима међу свима славенским народима на истоку у данашње време прво место. Са својом привредном енегијом превазилази и саму грчку државу и многе друге јужне народе. Можемо сло^ боднореки, да је мало земаља у Европи, које за последњих десет година саразмерно толико напредова^ ле у образованости, науци, а особито у трговини као Србија. Каква је Србија билапре 10 г°Д- 5 какваје сад! Шта се учини за то време од оних јадних путова, од неуредне поште, од запуцггених поља, и обраслих шума ! Што се комуникације тиче, то се има још и данас много желети, али опет каква је грдна разлика између стања садањега и онога од пре 10 год. Свуда се протежу нрављени цутови, на путу ру подигнуте лепе механе, да немора човек са коњима, кравама и свињама под једцим кровом спавати. Место џеуредне турске поште. сада постоји добро уређена као и по другим

европским земљама, и налази се у свима већим местима; тако исто телеграФ. Што је била јалова земља, сад јеплодна њива тако, да онаСрбија од пре 10 год. штоје често за своју потребу из Баната храну увозила, сада знатне квантитете жита извози. Агенти из Аустрије и северне Немачке иду по Србији, и износе из те мале земље стотином хиљада центи жита. У шумама се раде дуге за бурад за Француску. Ш љиве, с којима никада нису у Србији трговали, и само је за ракију употребљавали, сада су врло знаменита струка трговине. Из Босне долазе вешти људи, што шљиве суше, и таке после пролазе по свету, где су већипод именом „српске шљиве" познате. Пре 10 — 15 год. није тамо Дунав и Сава ништа вредио. Највише ако је која мала дрвена ла1)а с дрвима стала на српску обалу. Требало је најпре Француско друштво да започне, и да покаже од какве су скуноцене вредности ти водени сокаци. Од то доба надметало се то друштво са дунавским паропл. друштвом и сада обоји имају довољно посла. Пре 10 год. није се у Србији с дуваном скоро никако радило. Сада Србија толико даје дувана, да потребу целе земље намирује, и само се Финији ради мешања довози из Турске. Шта би било од Србије и њезине трговине, кад би та плодна земља гвоздени нут имала, јер гвоздени је иут за трговину, што је циркулација крви затело, и као шго циркулацијом крви тело јача и цвета, тако и трговина с цељисходним гвозденим путем." 111 3 е м у н, 10. Фебруара, Пловидбе иароброда за путнике ове недеље започела је на свима линијама. Из Земуна за у Пешту полазе у три сата пред зором, и то трипутк за недељу дана, Понедељником, Средом и Петком- Између Земуна и Сегедина засад путничке лађе још не раде, а Савом до Сиска једанпут, Петком. Житарска местна радња ове недеље врло је жива била. Толико је било довоза како их овде одавно неиам а-. Дан на дан довезло се 12 —1500 мерова разце ране на пијацу. Жито се илаћало по 4,—4.20. наполица 3-50—70 меров. Од јечма мало је било по 2 Фор, Ове недеље два су шлепа товарена. И бо /гације правише ове недеље добар иосао са сељацима, јер ови обичпо половину џоваца вдто иазаре од ране оставе у варопш. Из Ианчева јављају под 9. о. м.

ово: Данас су довози врло јаки, особито од кукуруза, која је робаса 20 — 25 новчића натраг ударила у цени. Плаћа се кукуруз по 2.70, чисто жито по 5.50 — 70, 3 Д жито по 4.10, наполица по 3.50 — 60, јечам по 1.90, зоб но 1.60 ваган. По ономадашиом извештају из Смедерева билоје и тамо јаких довоза и знатни промет са раном. Жито купује се ио 120 — 125 , јечам по 70 — 72, раж по 80 - 85 гр.100 ока. Товаре се пет шлепова за Сисак и за Пешту. У Пожаревцу слаби беху довози од жита, вите од јечма. За жито плаћало се 112 — 114, за јечам 65 — 70 г|)оша 100 ока. На Дубровачкој скели товаре се три шлепа. Пешта, 9. Фебр. (тол.) Цене домаћој робидржеће су, српској нису. Српско жито 82 Фунт. по 5.90 (транзито), јечам 70 Фунташки ио 2.70, зоб по 1.65, кукуруз, готова роба по 3 —3.10, заМлј-Јуни ио 3.50 — 55. С т а р и Б е ч е ј 9. Фебруар. (телегр.) При јаким довозима мало купаца. Цена житу 84 — 85 Фунташком 5.80, јечму 2 — 2.10, зоби 1.60, кукурузу 2.80. Београд, 10. Фебруара. (о. д.) Премда је у Пешти цена од ерпске ране мало нопустила, овде ипак осташе сталне и радо се плаћа жито по 124 — 125, јечам по 64—65, зоб 63 64 гр. 100 ока у магази продавчевој. Кукурузу је цена 72 - 78. Доста је рађено ове недеље у шпекулацији па и комисионално. Два се шлепа товаре, један за Сисак, други за Пешту. Али довоза било је слабих због покладних празника. Ове су цене од продукта ове недеље биле. Кожама козијим 24 — 26, јагњећим 14—-18, јарећим 18 — 20, кавлацима 12 — 15 гроша пар. Од козијих кожа највише има на пијаци, и само се опе робе тражи, за које сам горње цене назначио. Зверке: куне 150 — 160, творови 6065, јазавци 20 — 24, дивље ма гке 22 — 24 гр. пар. Зечине коже 11) комада 650 — 700 гроша. Бидре 50 - 60, курјаци 25 — 28 гроша комад, веверице по 50 — 60 пара комад, са радошом од 4%. Маст платили су оку по . 6—т 7'/.,, лој по 7'ј., -8'|,, цеђен мед 3 — 3'/,, нецеђец 2— 3, восак 25 —- 26, вдишарки 3—4 гроша. Шабац, 9. Фебруара (телегр.) Знатни довози. Жито по 116 — 120, јечам по 62 — 63, зоб но (0 —61 гроша 100 ока.