Земунски гласник

168

СУДБИНА И ЦАРСКА КРУНА. Т|»ећи део : „Борбм зи кр\н\." 1. Ц е з а р или Мариј е. Да ае вратимо у Кверетаро. Максимилијан је седео са мајипалом Мирамоном у маиастиру .Ла-Круци у ј'едпој соби. Беше јако брижап и замишљен. — Баше величанство,. листоноша Јосиф вратио се од Маркеца, и жели да вам нреда депешу. — Зовните га! проговори цар нагло. Мирамон оде, а Јосиф дође и остане сам са царем. Ррђав му је глас донео. Све је пропало, нити има још где царске војске изван Кверетара, где се цар са остатком утврдио. Пропаст је извесна. С тога науми, да пошл>е још ЈосиФа к Јуарецу с поруком, да ће се предати, и да ће се за увек одрећи престола, само да га пусти да се слободно врати у Европу. Царство је већ издисало, и цар се могао у Кверетару само толико држати, докле хране узтраје, што је војсци подел>епо. Јосиф мора даклем с одговором похитати. Он се обећа цару залажући и живот свој за спасење царево. — •— — Док је цај) писао претседнику републике, да га пусти, да се слободио врати у Европу, а за то ће се он (ЈДј )ећи престола, дотле сепуковник Лопец преоблачио у једној удаљеној собици истога Манастира. Обукао је просто војничко одело, на и сабљу је замено пошироким ножем и осим тога узео је револвер са собом. Могло се на њему видети, да је узбуђен. Страшне мисли мора даму пролетаху кроз главу. Кад је био готов уђе у другу собу, где му синчић од својих осам година на кренегу спаваше. Он га гледаше дуго с прекрштеним рукама, иа онда га пољуби и нагло излети из собе. Дете стаде плакати за оцем, на што и мати изађе из ближце собе, и стане га утишкавати. Жена спази муженл.ево одело и његову саб.ву. али од Јвега ни спомена, иа се и сама даде у бригу. Но пре него што је дете опет успавала, зовне и др.уго још мање дете и сви троје клекну и тако се молише богу за оца евојега, а она је иоред молитве још и тихо сузе ронила за мужем својим, јер није зпала, шта је с њим.

Манастир Ла-Круца опасан јејаким зидом. На томе зиду има једно тридес.ет стопа од земље читав ред прозора, на којима је јако гвожђе. Г>аш је било једанаест сахата ноћу кад се један од тих изнутра отво]>и, и дугачко уже кроз њега па земљу паде, по којем се неко полако спусти. Кад је стао на зем.ву одахпе мало, на онда пажљиио иође да.ве доста незгодним и тешким путем. И дође на неку чистину, што му је ваљада оиредељено место било, је]> ту звиждну, истина не гласио, али подуже. Бидело се да је то удешен знак за ухо, које слуша. Одмах ио томе зачуше се кораци. Два ])епубликанска војника са једним офици])ом дођоше нред бегунца. Официр је ишао к њему запетим реролвером, и кад је дошао пред њега, искао му је оружје. Бегунац му иреда свој пож и револвер, нашто га републикански ОФицир учтиво позове, да иође с њиме. Дођоше до заповедникова шатора. Бегунац у|е унутра, а она тројица остану на иољу. Нред шатором сеђаше Ескобедо и Корона, као да су баш исчекивали дошљака. Хладно се поздравише и бегунац — а то је био пуковник Лонец. Одмах отпочне, да је он онај, што им је поручио, да ће им предати град, који је републику толико крви стао, па кога још скоро нећеју узети, а већ и сами трпе оскудицу у храни као и царска војска. С тога нека се користе тиме, што им оп нуди, т. ј. да његовим издајством уђу без но муке у град, па ће тако још и цара ухватити, што је иначе не могуће, а без тога, која им вајда од града. Догод цар живи биће немира у земљи и борба неће нрестати. За ту услугу републици искао је Лопец једну регименту у реиубликанској војсци. Ескобедо се мало премишљао, али се побоји, да пеће п])екинути тиме нрегОворе с н.име, те му обећа да ће то добити, и да ће остати у чину у којем је. После углављена уговора врати се Лопец у град, а Корона одмах оде претседнику реиублике у Иотозу, да му пријави целу етвар, и да добије допуштење за такав рад. Максимилијан је седео у соби и нисао писмо Јуарецу. Унутрашњи бол и немир честога је прекидао у иослу. КаД је свршио. прочита га још један пут и запечати великим државпим нечатом. За тим зовне ЈосиФа и преда му писмо. — Ево вам ово писмо. Иредаћете га Јуарецу иретседнику рену-

блике, који је сада са станом својим у Потози. Ствар је врло важпа. Од одговора нретседникова зависи опстанак царства, зависи судбина мојих јуначких синова. Њему морате у руке иредати, јер ако падне другоме шака све је проиало. Ако га у вас нађу, с места ће вас стрељати. С тога п])омислите добро, можете ли и хоћете ли се иримити тога опасног посла? Јосиф одушевљено обрече цару. — Иа каД ће те се вратнти? — За четрнаест дана мислим зацело. — Добро. Сада идите с, богом! Он нека вас штити и нрати. Кроз један сахат наиашће наша војска на јужној капији на републиканце. Гледајте да сретно употребите ту прилику, иа да с њима изађте из града, Тек што је Јосиф отишао, дође кнез Салм-Салм к цару, његов верни пратиоц. Дошао је да прими налоге за еутра, јер тај дан беше мир, одмор. Цар је био јако забринут. Бидео је да се у граду неможе одржати, а споља му нема ко помоћи, да мора дакле иропасти, ако му Јуарец још и сада одбије понуду. Још је једину мисао имао, као спасоносну, да са заоставших осам хи.вада војника нродре к])оз републиканску војску, да се дохвати го]>е, и отуда онда да напрегне сву снагу против победоносних ренубликанаца. Другога изгледа нема. Или бежи, или падај, јер нема номирења између браниоца монархичког нринципа и одушевљених бораца републиканских. Цар мора учити бегати, као некада Марије, или умрети, као Цезар.

2. Михајило Лонец. Кад се Лопец из непријатељскога стана вратио, и у собу ушао, затекао је жену евоју, где клечи пред спаситељевом сликом. Била је јако узбуђена, и павалила је на њега, да јој каже, где је био. Лоиец се знао брзо домислити, и своју жену ублажити. Но кад је она отишла спавати, а оп сам остао у соби, ноче га немир морити. Сетио се жене и деце своје, на којима ће остати срамно име његово. Много је нрошло бурни часова ноћни док наиђоше нањ вед[)ије мисли, да опет макар и тиме, слободи и независносги своје отачбине служи, те се мало смири и засли.