Земунски гласник

Корона Регула ишао је пут Потозе к претседнику. За чудо се изменио ђенерал у ово неколико последњих месеци. Беше сувише озбиљан, нити се мешао с осталима официрима републиканским. Са свим се повукао од света, као да се плашио људи. Али други неби можда могао ни поднети то, што је он ирепатио за то време, од како му жена умре. Колико је сирома крви пролио бојак бијући, колико је страхота грађанскога рата претурио, колико је стењао под болом осећања и увређена поноса свога док је дошао до среће своје, док је њу добио, па сада у највећем блаженству, остаде му у наручју — мртво тело! С њоме је сахранио своју младост, своје срце, своје одушевлење и све своје. — — Он је на путу своме тако хитао, да је читава два дана пре дошао, него што је мислио. Јуарец је дочекао гласника републиканске војске, од које је судбина мехиканска зависила, са необичном ггочашћу. По дочеку се видело, да му тош признаје његове велике заслуге за републику, јер је Корона много радио и привредио као тајни посланик код ваншнгтонског кабинета. Дретседпик гаје задржао на ручак, а после тога отишао је с и.име у свој кабинет. Јуарец је добро изгледао, и боље него обично. На лицу му се могаше читати као неко поуздање, с којим очекује будућу славу. Ту му Корона изјави због чега је дошао. Јуарец гаје мирно саелушао, али као да није имао велико ноуздање у Лопеца, који хоће за новац евоје име и част сиоју да нроигра и издајством жигоше. Но ипак је пристао на то, јер је ту видео добит и корист отачаства. Уштсдиће неколико хиљада синова земљи, који би морали пасти под зидипама градским јуришећи на њ. А и целу ће војску сачувати од патње и невол>е, која је већ и на њих ударила, јер хране. неимадоше задоста, па су морали своје кои.е клати, да себе захране. А што је најглавније, тако ће се мир што пре повратити малакеалој земл>и. Но сад пође Корона и дал>е, те стане световати претседника, да буду милостиви ирема побеђеном непријатељу, да цара и маршале му непогуби, како би светло име републици остало, и како се неби носле опет немир дизао у земљи светећи крв њихову.

Претседпик га је мирно саслушао, па му онда одговори: — Би се враћате сада опет у стан. С тога ћу вам казати, како о томе мислим, да се знате упраи.т.ати. Стоји ли цар изван закона или под законом земље наше? Република иознаје само један закон. Сваки има једнако ираво и једнаку дужност. И њега веже наш закон. Он ће му и судити; он мора — умрсти! Пемојте ђенерале, мислити да то чиним из освете, или да жедним за крвл.у. Не, него зато пгго би он свагда био опасан но републику. И шта би народ казао, кад би га жива пустили? Имали и једнога официра у нашој војсци који нема да тражи од нобеђенога непријател^а живот свога сродннка или иријател.а ? Па да су барем иали у дуначкој борби, иего их све срамно као преступнике иогубише. Зар би и ви могли, да се несетите Ромера, Ортеаге, Патонија, који падоше од царскога ђулета? Би би им можда могли све то и онростити, али ја не могу. Па немојте заборавити на ону грдну већину, која једва чека, да јој се жртве нредаду. Кад бих га ја помиЛовао, мислите ли, да Ескобеда, Добладо, Кортина иеби протестовао народу против тога? ;Та ето Ескобеда већ сада ради да приликом новога избора дође на нретседиичку столицу. Свет ће ме можда и осудити због тога, али ои ће Само н]>етседника оеудити, а човека неће. Моја савест и тежња моја остају чисти. С поносом могу рећи овоме столећу, да на слободу и независност Мексике никад заборавл.ао нисам. (3 тога извршујмо пострјећи закон најстрожије и кликнимо одушев.веио, догод је Америка прибежиште елободе: да живи независт — да живи ренублика! Идите ђенерале, и обзнаните војсци моје речи. 9. Маја 1867. цаиала је царска војска из града на реиубликанце. Наиред је ишЛа регимента мађарски хусара, крје је Лопец нредводио. Загим је ишла инФантерија под Мејијом и Мирамоном. Резерву, крја се из пол>ских улана састојала иредводио сам цар. Борба је била очајиичка, али све заман-републиканцима, немогоше одољети. Максимилијан је иогледао на го]>у, али кроз републиканце није могао до ње доћи. И морао се оиет иовући у град. Б (1Јници јадни, уморени и скоро сви рањави. Као утучен ишао је Максимилијан напред а за њим ђенерали ћутајући. 169

Кад је дошао у собу своју као мртав пао је на постел.у. Обадверучке иокјшо је лице, као да би хтео, да све заборави. Међу тим уђе кнез Салм-Салм и; занита га шта жели. Кад га угледа скочи и ватреио му стисне руке. — Ах, кнеже, ја иочињем очајавати. — За; бога, величанство! — Зацело, пријател.у! И сад сам закл.учио да још један пуг наиаднем на непријатеља, на онда, онда — да умрем! 3. Б о р б а з а к р у н у. Беше 13. Мај! Сунце је село и мир је настунио у свима улицама опседнуте пароши. Само стражари ирекидаху тишину, када се сваке четврти сахата довикиваху. Бојска је иочивала у дубокоме сну. Само је још цар њезин био будан. И десети сахат ноћи изби. Максимилијан је ходао по соби горе доле с прекрштеним рукама и набраII им челом. Кнез Салм-Салм уђе и јави му да се Јосиф вратио од Јуареца. Цар се као из ена трже и брзо позове ЈосиФа уиутра. Јосиф уђе с повезаним челом ослањајући се на штап, а кнез изиђе. Настаде тишина. Чинило се, као да цар није смео питати бојећи се зла гласа, а Јосиф као да није смео казати јер неиовољан глас носи. Најиосле га иозове цар, да му каже у две у три. Све је иропало! једва изговори Јосиф. Макеимилијан као громом поражен клону у наелоњачи. Опет пастаде тишина. И опет се цар наједан иут диже. као да је свладао бол свој, и позове ЈосиФа, дамукаже поруку иретеедникову. — Хладно ме је дочекао, почне Јосиф , и казао ми је да испоручим вашем величанству, да би вам он друкчије одговорио као човек, али као претседник републике мора овако, Колико се сећам ово су речи претседникове: Цар пристаје да од данашње монархије створимо републику, и нуди ми иретседништво државнога савета. То никако ие могу примити. јер би тиме б])аииоцима мога досадашњег достојанетва и вол.е народне скуио и тешко извојевану иобеДу отео и уништио. Републикапскм војска неби никад на то пристала, и на])од би ме за то проклео.