Земунски гласник

276

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун. Са особитим задовољством извештавамо наше читаоце о носледњој седници варошког застуиништва, држаној ономад у Четвртак. Т ј доЈ)оше само три предмета у иретрес, два беху решена, трећи пак одложен. Но обадва била су важна но нас и дубоко засев,ају у интерес ове вароши. Ошптинари су себи са једним и другим лепу успомену основали код овдашњих становника и потомака њихових ; сједним су обезбедили опстанак економној задрузи а добри материјални успех, којем се отуда надамо по нашу варош, њима имаћемо захвалити, с другим су лепу жртву иоложили на олтар иросвете и умнога напретка, повекавши плату учитељима. У овом последњем варошко је заступништво следовало похвале достојном примеру српске црквене општине, Још један моменат у поменутој седници ваља нам похвално поменути. Општинари су се са свим парламентарно понашали. Само се Једанпута зачуло претседниково звонце, кад су се општинари мало живосно о рачунима орачког друштва разговарали, раздељени бивши на поједине гомиле. И опозиција се овом приликом парламентарно владала, Она се борила само са аргументима. Да је то свагда овако, леие би последице отуда произишле по нашу варош. „Опозиција је од нотребе сваком парламентарном теЛу; где је нема треба је створити," рече- мудри неки државник(Оиштииско веће 28. Јуиа.) Претседник : г, каиетан-аудитор Шрајбер. Магистратски дриседниии: варошки управитељ г. Карл, варошки адјункг г. Орел? (перовођа) и варошки претставници ; г.г. Коста А. Иетровић, Ђорђе Солар и Стеван Марковић. Оцштинара било је 17. Више њих горњоварошана дошди су као слушаоци, Седница се одцонне у У Ч % и трајала је до 11 1 / ј часа. Црви предмет, који беше на дневноме реду, била је молбеница економне аадруге варошкоа; засгупништву цоднешсна. Оца иште од варовдког за^ сгупништва, ради обезбеђења свога оцстанка, прво да јој се дозволи, док она постојала буде, за цокушалиште варошку башту и уз цсту шесет јутара окружавајућег земл»ишта од пашњака, и то на безплатежно уживаше, Друго, да се екомиој задрузи оцих 200 јутара варошке иустаре цод оним истим условима даје до^ закуп, под Јсојима је дргкало толико година орачко друштво, Оволје доиста важноме предмету варошки заступници цок»10Нише сву своју цажњу. Најцре прочита оиштцнар г. Ивић протокол седнице економне задруге држан® од 10, о, м. из крга је застуициштво дознало, да је речеца задруга конштито^ вана, да јој је устав цотврђеп од више властц и да су званцчцици задруге избрани, Свршивиде читање протокола г. Ивић са живим речима опцсује природу те устацо!?е, задатцк економне ^а-

друге и користи по општину, које се од н»е очекивати имају. После г. Ивића прихвати реч г. варошки управитељ Карл. И овај је у јасноме говору корист таквог друштва разчлањивао, које ће, рече, све струке пољоделства теоретички и практички да култивира у своме покушалишту. Но за то је друштву од потребе простор, где ће чинити покушаје и где ће моћи свету показати своје успехе. Говорник препоручује заступништву, да одобри искање економне задруге. Први варошки претставник г. К. А. Цетровић такође увиђа корист тога завода, није у принципу ни противан зактевању економне задруге, али је наш пашњак, рече, и онако доста ограничен, те неће се моћи још већма сграничити. Црост свет и оцако се тужи, да није довољан за стоку. Општинар г. Игњат II. Јовановић рече, да нам ваља точно испитивати, шта више одговара варошком интересу, одкуд по варош већа корист бити може, од економне задруге и пољоделске школе, што ће она да заведе, или од пашњака, од кога му се ни цајмања хасна невиди. Он је за то, да се економна задруга што се випге може подпомогне. Тога је мнења и други варошки претставник г. Солар. У пређашње доба, рече, Земун је са свим хрђаво стајао са баштованлуком. Но одкад се пустара на поједине парчади даје под закуп л>удима, а ови ту почепхе сејати зелен, од то доба са свим друкчије стоји наша иијанаутом обвиру. Кад је то пре неколико година била суша, и свуд се оскудевало у зелени, ми је у Земуну имадосмо по ириличној цени, много јефтиније цего и у Новом Саду или по другим местима. Једца клаеа, стацовника налазе у <роме свој ужитак. Еконолша задруга служиће на то, да се ови још боље поучавају у ц,иховом корисном раду, као адто ће беа сумње и у другим струкама госцодарствену радњу уиапредити. Ја сам за то, рече, да се да реченој задрЗ^зи зактевано земљиште. У истом смислу говораше још и други општинари, неки пак питаше, да ли је баш од потребе задрут зи толики простор, као што га она иигге. Стоци нетреба укратити пашу, која је као што је већ речено и онако недовољна. На ово је одговорио најпре г. Ивић, разложивши, шта је све задатак овој задрузи. 1Бе^о покушалиште показаће све струке господарства. Набавиће се пољоделске машине, с којима ће се сваки моћи служити, а што је најважније, задруга држаће под платом учитеља екоцомије, који ће младеж поучавати у пољоделству. А на све то треба троши^и, Од сацих прилога чланова задруге, то се неможе очекивати, Цз цскуства других земаља, рече г, Ивић, зца се, од које су користи цо цапредак у цољској привреди оваква покушалишта. У Градцу, истина, екоцомио пот кушалиште м&њи просуор заузима, али тамо није толики ни од потребе, једно што тамошњој задрузи са друге страце цовчаиа нотпора иде, друго што је у штајерској цољоделство цо себи напредније, те није нужно сваку стрз*ку нрактички показати. Што се пак тиче ограничецог ианцвака цапгег, то је говорцик тог в-рхења, да га никако нетребамо, веђ да је крајње време да се у нас заведе ареко храиење. Видимо, да краве г. Мозера много више млека дају, нсго миогих других, макар да их цикад нетера на иашу, (Одобраван.е више *њих рпштинара; Тако је ! Требало је то још ире двадесет родина завести.) Г. Коста А. Цетровић рече, право имате, одо^ бравајући говор г, Ивића. Но треба ствари и са друге стране посмотрити; ваља нам и новчаиу страиу у обзир узети. Несмсмо из вида губити, да је наша оцштина врло потребита. Куд год гледамо свуда опажамО, да смо сиромаси, Само калдрму иашу . да спомене^, Оцштина треба пре о^ега да умножи своје приходе. Од пусгаре надацо се, даћемо двац . т толико цего досад имати, ако је раек јмад ам ј и у царцеле цод аренду дамо.

И општинар г. Паићу том смислу говори. Пи он није иротив економне задруге, које корисне цели одобрава и жели да се постигну. Но он суди, да је довољно ^-шњено од стране варошке општине, кад се задрузи шесет јутара земљишта и планташка башта безплатежно за уживање уступа. То чини, рече, један капитал од 10.000 Форината. Више зактевати од општине није ум#ђтно. Пустару нећемо да дамо више у целости него на парцеле, па ћемо имати двапута толико доходка од ње. За то се зактевање економне задруге у обзиру на пустару неможе испунити, За г. Паићем прихвати опет реч г. први варошки претставник рекавши, да у случају, ако се неможе већа сума аренде од парцеловања иустаре добити, то ће се она онда моћи уступити економној задрузи цод условима, под којима је држало орачко друштво. На то ће рећи општинар г. Ивић, да је онда поменута задруга неће хтети узети^ јер ако општина парцеловањем неће већи дохода^ истера^и, неће то моћи ни економна задруга. (Свршиће се.) —• Дан на дан имадосмо кише. То јако смета нам и штетно је по народно позориште, које, као што јависмо, даје претставе у овдашњој арени. Само двапута за н<?дељу дана могло се због хрђавог времена претстављати, и то у Уторак „Милош Обилик" и у Четвртак „Сплетка и л>убав." Јуче, у Суботу, иретстављан је „ЂурађБранковић," премда нас је до еаме претставе време варало. Доиста се жалити морамо, што немамо згодно место за таке прилике. Ретко смо те среће , да можемо ужпвати ираве душевие забаве, а кад нам се деси прилика, онда то да зависи од времена. Сто и двадесет бирцуза имамо у вароши, а немамо простране дворане, где би се могло позориште љутски смо иги! У идућем листу говори^емо сплшриије о појединим прететавама, 8а сад само толико, да су у вештачком иогледу глумице и глумци свакога задовољили. — Од неколико дана поскапаиде на варошкој пустари више комада марве, као што се мисли, од глади. Јуче је изишла на пустару тога ради лекарска комисија да извиди, да ли није каква болест међ' марвом узрок тој штетној појави. — Пре неки дан наишли су на неку крађу у Романчићевој багцти под овим смешним околностима. Г. варошки комесар Лацко наиђе око 10 сахата у вече близу речене баште на једну ^кентурину, где лежи на земљи утишкава,јући своје дете. Г. комесар је запита, шта ту ради, но она му не одговара, него се забавља са својим дететом, а кад јој он заповеди, да устане, почне она призивати свога мужа Јована. Усљед тога је остави комесар на миру, миелећи да је нека сирота жена, која ту доји своје чедо, моЈкда и због тога, ц!то се бојао