Земунски гласник

277

кавге са љеним мужем. Па по часа доцније наиђе комесаров иратилац на исту жену, где лежи на земљу онако исто понашајући се, као и нре. Пошто је то било на другом месту, ближе уласку у башту, то је та женска изазвала његово подозрење, Своју је сумњу саопштио гостионичару у номенутој башти, који се одмах сети својих гушчића, од којих доиста оно вече више њих нестадоше. Наравно , да нису пропуетили да брижну матер не узнемирују, која је и том приликом дојила мило чедо и привикивала мужа. Кад беше натерана да устане, имала је у крилу у место милог детета, једно гушче и једну патку. Друго јутро нађено је у башти пред поштг.неким здањем пет гусака везаних и покривених са једном женском сукњом. Жентурина је пак била с места одведена у затвор, но други дан пустише ју, док јој пресуда не изиђе. Но у вече тог дана дође она сама у варошку кућу , искавши преноћиште у апсу. То јој не дозволише, а она оне исте ноћи покраде са тавана једне куће кошуље у вредности двадесет и пет Форинти. Тиме је она ностигла што је желила, то јест безплатежан стан у хапсани. Та се жентурина зове Мара Б. , и пре три-четири године беше дотерана из Турске у мушким хаљиНама и носила је оружје. Она ]»ече тада да је хајдуковала по Турској. — Од Недеље долази у Земун и показаће се за новце један горостас именом Јосип Дражал, родом Моравац и 25 година ста]). Исти је велик 7 стопа и 5 иалаца и важи 360 Фунти. — Господин Ђорђе Поповић уредник ,,Напретка," са супругом својом, јуче дошао амо на пештанској лађи, и ирешао је у Београд. — Француски дописник г. Арнул, који јеморао оставити Београд, што је неке неистините вести нисао у франнуске повине, кроз неколико дана б.шио се у Земуну. — Из Београда нам пише наш дописник: Кнез Милан у Недељу је миром помазан митрополитом. У „Видовдану" читали сте сву церемонију, промзведену том приликом, па и саме тропаре који су ту читани. У вече тога дана Београд беше осветљен. Касациони суд одредио је младоме кнезу за туторе гг. Сгевчу Михајловића Председника савета у пензији, Радивоја Милојковића министра унутрашњих дела и Ђорђа Ценића министра правде и предс. мин. савета. Скупштипари свршннје свој задатак.

Прошле Суботе беху распуштенИ, и већ су отишли својим кућама. Пре него што су оставили пресТолНицу, хтели су да виде убице кнежеве, Који се сад налазе у тамници у граду. Чујем, да су им учинили по нољи, изводивши им једног ПО једног, да их виде народни застуиници. Барловац управитељ вароши скинут је са исТога звања и привре" мено отправља ову дужност капетан К. Протић. — У хсолико је до сад познато, остало је после смрти кнеза МихајиЛа (ио немаЧким новинама) ово имање: У готовини 132.000 дуката: у облигацијама румунским 140.000 дуката; украса — особито почасних сабаља још оца његова — 35.000 дуката; сребрнога посуђа за 60 лица, куће и земље у Београду, зграде, кола и т. д. у вредности око 200.000 дуката, дакле свега преко 500.000 дуката. Све то имање оставили су законити наследници младоме кнезу Милану, тако, да ванбрачноме сину покојнога кнеза 8000 дуката годишње нлаћа и још некима неколико хиљада један пут за свагда да даде у име благодарности за верио служење њихово. Тако је наређено, јер се никако немогаше наћи тесгаменат кнежев. - У Блашкојјеимао кнез 136.000 јутара земље, што рачунајући само по 10 дуката јутро, 1,360.000 дуката износи. То наследише деца његове сеетре, а обвезују се, да удовој кпегињи Јулији годишње 5400 дуката плаћају. Кнегиња Јулија тражиће и више, вели „Пест. Лојд - ', јер је она законнта удовица кнеза Михајила, почем они небеху растављени ни од стола и иостељи и никада није ни православна ни римокатоличка црква изрекла растављање њихово. Кнез Михајило дао је њојзи сиоју кућу у 1)ечу. њој ће принасти и лепо пољско добро Иванка, код Пожуна. Да ли кпез има новаца и у Енглеској као што се говори — још се иезна иоуздано. — У седници заступничке куће у Пешти ирочитап је 27. Јуна одговор српске владе на саборску изјаву жалости и саучешћа због грозне смрти кнеза !МихајиДа.'~ Проглашени с.у санкционирани закони о Хатван-Мишколцкој , Жакагг.-Загребачкој и северној угарској жељезници. У сабору је прочитано извешће централнога одбора о порези и законска основа о земљарини примљена у шпецијалној дебати. Против тога је гласала левица и крајна левица.

— 27. Јуна био је састанак угарске и хрватске регниколарне депутације , и може се сматрати, да су том седницом депутације свршиле посао. Бећина угарске регн. депутације усвојила је предлог Хрватске депутације да се Хрватској ради издатака 2.200.000 Фор. гарантира. — Павле ТриФковић, секретар Карађорђевића затворен је 27. Јуна у Пешти у двору кнежевом , и то због „учешћау београдској завери." Тако вели један мађарски лист. Станковић је уапшен само због сумње, да је учесник. ТриФковић је баш ових дана изјавио у једноме листу, да је невин. И на кнеза Карафорђевића мотре у његовој кући. Он етоји под назором пештанске нолиције, и свако јутро одлази му у кућу полицајни чиновник, да се увери да је ту. — У седници градскога речкога заступништва 27. Јунија закључено је, да се њ. величанству цару пошље петиција, да се Река неносредно споји с Угарском и да се протестује против сваког договорау пештанском сабочу о речком питању. Изражена је жеља, да се обнови стање какво је пре 1848. г. било. — Бечке званичне новине јављају, да је војени министар опуномоћио војничке власти свију круновина, осим Далмације, да могу у овој жетви свакоме на зактевање за пристојну надницу људе из 4. и 5. батаљона дати. — Велика светковина ческога народа беше у Констанцу 25. Јуна о. г. Тога истога дана 1415. г. спаљен је Хус заједпо са књигама о науци својој. И тај дан прославише Чеси, прославише га с онаквим одушевлењем, са каквим се Хус борио са непријатељима својима, са непријатељима истине, натке и светлости. Он је био за живота гоњен , вукоше га по судовима, папе бацаше проклетство на њега, па га најпосле и спалише, но народ га је његов л>убио, и сад га слави и као светца попгтује, пред судом свести и правице он је чист, проклетство је од њега далеко, а што га спалише, тиме учииише, да му само још веће и сјајније име дух његов узнесе. Хус је устао против многих изопачина у цркви христовој, а то је што му мученичку смрт нанесе, а науци и имену његовом постојану славу. Та хусова светковина прошла је у пајлешием реду. Из Ческе дошло је до 400 душа, Међу њима