Земунски гласник
298
јш К ; али између иас ту ии речи није било <> оиој стимри нгго се тич@ јбиства и иреврата, нити сам онда и с јсдним од њих говорио шта о томе. Можда би и говорио био штогод са Симом и с Мит[)ићевикем, да смо били на само, али нбог Драгише то тшсам могао чинити, јер е љим писам никад ништа поверљиво имао, а још маље о овакој важној ствари, где ми је- глава па коцки. IIи с МитриКевикем нисам истииа никад говорио о овој ствајш, али би му је био иоверио, јер сам према досадашњем иашем животу имао ун. иоуздања да ме за ову ствар бар издао не би . ако ми не би иомогао. А Сима је, као што рекох, већ зпао ,да ја радим за преврат, и да се на томе ради. једнако , јер сам му то поверио још раније, само му нисам хтео да откри јем начин и план наш. По убиству имао би био Филин Оганковић с осталима, које сам именовао, узбунити овдашњу општииу, и, као што сам пре рекао . настати да се иохватају и поубијају мииис гри Христић и Блазнавац те заузму власти, а моје је било да прихватимо владу ја, г. Димитрије Матић, главни секретар савета и г. Стојан Бошковић, проФееор гимназије. За ову двојицу, Матића т. ј. и Бошковића, да они са мном лрихвате управу аемл>е , моја је комбинација , а ни једноме од њи\ то нисам саонштио нити о ствари овој што год им казивао ни каква договора или разговора с њима имао. 0 тој комбинацији говорио сам само с мојом дружином, но не могу се опоменути да ли баш са свима , али за Бидоја Ивковића и за Љубомира Тадића знам извесно да сам с њима говорио. Берујем што власт каже, да су у мојој кући нађени лажни иотниси министра Блазнавца; али истину кажем, да не знам од куда су, и ако их мој брат Ђорђе није удесио , за другога не знам, који би то могао био учинити, јер по мом начину, за који сам казао какав је , није мени за овај посао ни требала лажна на]>едба ни за кога , већ ако је хтео који из наше дружине. Ни од кога нисам ни добио ни узео никаквих новаца за цељ убиства и преврата овог. Дао сам истина Марићу 10 дуката, дао сам и Рогићу толико, а дао сам и Бидоју за ово време од лане на до сада око 70—80 дуката у неколико пута на трошак ради тога, да се убиство и преврат изврше; али јетобило, као у виду зајма, нремда није мога бити
зајам, кад сам зпао да ми не ће бити у стап.у никад вратити, и кад се и он овде задржавао ради тога. да ее изврше наше намеј>е у емотрењу убнства и преврата. ()ј>_ужје сам ја набавио за моје сопствене попце јбш лане , кад је , као што рекох , мој брат ишао у Ивапку, и онга је купио тамо преко. То је оружје: три револвера и три ханџара,а пабавио сам га ја за сваки случај, почем је већ рађеио да се кпез убије и преврат начини. А није истина да сам коме год због ове ствари дао 800 дуката само да ћути. Могућпо је да сам то казивао Марићу, кад он иотврђује, јер и у оста.том истинито му је казивање, али ја се за то не могу сад гшкако да оиомепем; а ако сам му казивао то је јамачно било, да бих га као бол>е утвј>дио, да се радН.а наша о убиству и преврату изврши. По увеЈ >ењу моме мимо ово, што сам исказао , пишта ми више пије иознато из целе те ствари, нити сам и једну Ј >еч и]>ећутао или шта прикрио. Но нека се опо , што рекох да сам оног дана, кад је кнез убијен, отишао у Топчидер тога ради, иоправи овим речима: .. Ја нисам иетина онда отишао тога ]>ади, али кад сам видео г Бо]>1)а где оде у кошутњак, сетио сам се и већ после ишчекивао да се ту кнез убије." За брата мог Л>убомира нгго се тиче овог дана ио]>ед онога. што сам казао, додајем да сам држао, на и сада држим, да он доиста иије оида знао да ће се убиство тог вечера учинити, ни за Т>орђа и Косту где су, јер кад сам к њему дошао, питао ме је за њих обојицу где су , а ја му нисам хтео казати да су у кошутњаку, већ сам му казао да су обојица код куће у Београду. Кад му то беше прочитано рече Павле , да за Симу Ненадовића не може рећи , да је зпао за убиство, јер му је он само у опште говорио, како би било да се кнез убије. То исто вели и за Бидоја. На питање председниково, има ли још шта, Ј >ече Павле; .У тужби стоји , да сам ја п])имао иоваца од кнеза АлександЈ>а Карађо}>1)евића да убиство извршим, али ја нисам пикад нн посредио ни не носредно од њега новаца пјжмио. — Иредузеће би било само оида извршено, да се знак, који се имао дати , доиста и видео и да су министри поубијани; а то није оило, предузеће дакле није извршено. (Павле се укдоии на своје место.) (Н.ц-ташгће сг.)
Сјшско народпо ио.чориштс. У СЧ-боту (!. Јула ттмл.ш елп два -комада: „Опктлдп*', лакрдија у јсдној ])лд!г,п, иосрбпо Г Ј&. М.-шС!1.м')пиЈ1, 1г з.ч т ш „Ои нијс љ^бом >ран, и ша.т.ива нгр'1 у. јсдној рад1вгг, носроио Тс.гсчки. Оба су иарчста лсиа и залпмљива. „Оиклада 41 јс обдржалСа иуолику својом лакрдијом у исчгрестаном расиоложе-' њу, но „Он није љубомораи" бсигс у толико иптсрссаитиијс, јнто је то зрачак болсснс душе младс жсницс из првих даиа брачнога живота, који^се често нојавл>ујс. Иретстава бсшс у оба к>мада добра, а у другом морамо сиоменути изрсдиу игру г. Тслечкога (Ганасија економ), особитоуоној сцсни, гсад је нио отров. У ЈЈоиедељиик 8. Јула видссмо „Карла XIГ. на острову Ј^игсну" историјска ша.1,ива игра у 4 ]»адњс, превео Л. Телечкн. Лублика је нотнуно надовољиа овим комадом. Тако исто и са ирстставом. Г. Телсчки није могао оригииалнијс нретставнти Мукегболда, градопачслнггка. Овомс напротип г. Зорпћ нам нијс изглсдао природаи са карловим навикама и г-ђа Ружићка (Квица кНи бронова) бо.т,е|е претставилаујсдној сцсни као њсгаКарла, нсго што га је он прстставио. Мајор Скјслзсн би > би за венгтог претстављача благодарна улога, но г. Маринковић бспгс нам много рчвиодушаи прсма ополикој несрећи, која мајора гоњапге. ^ Уторник 9. Јула бешс „Нови племић," нозоришна игре у о радња, нрерадио Телечки. Ово је опет верна слика из живота људи. Лоштсл, богат трговац пропаде, поједоше га господа, јер је иостао племић, иајеморао по њиховом начииу живитиблаго расипати, а ништа нерадити. Но кад је поиестало блага, господа окренуше леђа, трговцу се отворише очи, поштење је још остало у ерцу и срећа се повратити. Итииа — склчта наука, али вредна. Од претстављача нам вал>а споменути г-ђу Драг. Ружићку (Фемка). На њезииом лицу оиазила је нублика неко нерасноложење, ио њезина всштачка унутрашњост надјачала је ту бол>у и Фемка је могла само онака бити на соарејима и међу племенитом господом. Г. Коларовић (Пратљача) је увессљавао публшсу својом улогом и многим изражајима народним, са којима јс ггрерадилац начичкао исту улогу. Г. је Ј^ужић (Омер) претставио како ваља љубав, која се види, али неможе, да се искаже. И чика Спиридон (г. М. Суботић) допао се публици, особито, кад сс прсобразио. Г. Маринковић (Бесарић) вЈхтојемало живости показао. Он је и као трговац и као гглемић један исти, и целу је иромену у своме животу хтео да означи с.амо тим, што је мало више главу дигао. Ни г-ђа Маринковићка (Зорка) није погодила своју улогу, која је нуиа бола и терета, а то се неда онако хладним држањем изразити. На овој је претстави била најнунија арена. ЈЈреме је било први иут ностојано и пријатпо. У Иетак 12. Јула видссмо „Низ бисера" позоригнтна игра у две радње с пссмама од К. Холтаја, превео С. Д. К. Овај се комад особито допао публици, и ако у први мах није разумела осећање и великодушје Јована слуге, док се није победоносно вратио под именом Ђорђе. И иретстава је била добра. Г. Иоповић (Јоваи, Ђор1)е) одиграо је на задовољство публике. Тако се исто допао и г. Ружић (црнац) саг-ђомС. Поповићевом (Јелица). Г-ђа Коларовићка иобудила је доиста евојом игром сажалење у иублици. И ове недеље била је носета нрилична. У ,,Новом племнћу" била је ареиа баиг пуна. Овом јс претставом свршена 'Иретплата иа осам претстава. Сад се отвара иова још иа чстир иретставе.
Издаје и уређује: И. К. Сопрон.
Сопронова печатња у Земуну.