Земунски гласник

297

задри а тамо дуго, то се и мој брат врати амо V једно време с њим, те тако онда оста тај посао иеизвршен. С нролећа ове године дође ми у главу да се на други начин ово учини. јер никако нисам већ прекидао мисао за извршење преврата. За тим сам ишао једнако, те, као што рекох, с пролећа ов. год. смисдим, да нас неколицина, најмање барем десеторо, дође ноћу код куће г-ђе Томаније, стрине кнежеве, куд је он одлазио скоро сваке треће-четврто вече и подуже се задржавао, нарочито у очи Недеље, па да опколпмо кућу, и пошто бисмо пресекди сваку свезу кнежево двора с том кућом, да уђемо унутра па или да изнудимо од кнеза оставку, онако на онај начин , као што је учињено у Влашкој с, Кузом , или ако се то не могне учинити, да га убијемо. Овај начин саонштио сам био одмах и мом брату Лзубомиру и Марићу , и правио сам у себи комбинације, које ћу људе на то изабрати и кад да се то изврши. Међу тим у оваком размишљавању изиђе Марић па рече: „Зашто би се тамо ишло код куће, и излагало толикој опасиости; ја ћу га убити овде у Тончидеру ма где." Мени је то добро дошдо, јер ми је у интересу да се што пј е начини нреврат, било како му драго, те рекох Марићу: ,.То је сад твоја ствар; ја у то не ћу да се мешам, ради како знаш." Марић је иосле на томе радио, звао извесне л»уде, с њима се договараО, и видео сам да је изабрао и одредио да то учине он . Рогић и мој брат Љубомир у кошутњаку, и они су од Априла месеца амо скоро једнлко одлазиди тамо у кошутњак да изврше што смо мислиди, но ил' ниеу смели или иису могли, тек то се развуче и ја сам држао да од тог већ не ће бити пишта. Међу тим бејаху се овде скупиди да подпомогну да се убијство и ПЈ)еврат изврше: тај Рогић, Атапаеије Атанацковнћ, неки Вогосав из округа пожаревачког, Видоје, Љубомир, Тадић и Влагоје ковач, зет Фидипа Станковића. Па према томе што се убиетво развлачидо, а видео сам да су то слаби људи, који око тога раде , бојао сам се да се ства]) не ухвати и не изда, и једва сам чекао да се ти људи растуре , а с мојим братом Љубомиром закл.учио сам: да кнеза на јесен , кад се врати из купатила (јер се би.10 рашчуло да ће и ове годипе да иде) , убијемо нас двојица, или друга два наша брата, Коста и Ђорђе. И натоме је с моје стране остало . . .

Сад исказује Павле, како се други дан духооа у Топчидеру с Марићем споречкао, који му иребациваше, да одвраћа људе од наумљеног убиства. Том приликом је он Марићу говорио, да га више у тој ствари непитају, него да раде, као што је закључено. За свога брата Косту рече Павле, да га је морао брат 'Борђе па Павлово име из ПТанца позвати ..јеЈ) само ои је (Коста) одважан на такво што." Што се тиче онога, што рекох, да ће опште ствари ићи боље, кад се кнез Михаило уклони с вдаде па дође Пера Ка])ађорђевић, објашњавам да се мене није тицада толико личиост, као пачин владе. Кад се кнез Михаило збаци, ја сам хтео сдободну скупштину, која да оиредеди пачин вдаде, и ако по њезином онредедењу начина владе буде нужио да се кнез бира, оида сам спагда био за то , да се избере Пера Карађорђевић. Што се договарања тиче , која [ сам имао с другим лицима , ту је и Сима Ненадовић, с којим сам се често разговарао иоверљиво о нолитичким стварима, наравно с огорчењем, јер и он је огоЈЈчен на кнеза Михаила и на његову владу , и говорили смо да треба кнеза и владу његову уклопити, па ће етвар окренути се на бол.е, У том смисду баш онда, кад комбиновах да се киез убије у кући г-ђе Томаније, говој)ио сам и с њим да се на томе нешто ј )ади, и он је пристао на то, али ме запиткиваше шта се управо ради и ко ради, но ја му не хтедох казати, већ чеках да се мисао изврши па онда да га позовем у помоћ и да му кажем идан и Ј)адњу. Он ме је и посде тога више пута запиткивао, ади му ја нисам хтео казати, како се већ нокварила мисао да се кнез убије у кући г-ђе Томапије, а ишчекивао сам да по доцнијем договору између мене и мог брата Љубомира ми сами убијемо кнеза, на је тако на томе и остало. 0 оФициром Мрцајловићем гово])ио је Павде о преврату, на што је онај пристао, но да ради, треба да има наредбу од којега претпостављенога. И са Видојем имао је Јзазгово|)а о вреврату, но овај није хтео Карађорђевића. него реиублику. „АсПајом Тринковићем познат сам још од год. 1860., и с њим сам се од то доба састајао свагда, кад сам год ишао у Пешту. С њим сам и у преписци био што се тиче наших подитичких стваЈ )и, и тога ради имали смо шифроцану азбуку те еам му њом одавде пиеао за сваку знатнију

политичку ствар. Још пре три или четири године с Владимиром сам Јовановићем саставио устав, којим смо хтеди вдадаоца са евим да ограничимо, и тај је устав стојао код мене, па оном ПЈ1иликом, кад сам закљVчио да се кнез ухвати код г-ђе Томаније и изнуди му се оставка, ја сам то јавио Трипковићу , и он ме је у следству тога опим писмом од 24. јануара ов. год. позвао V Сег< дин да се договоримо. Друга договора с њим ту нисам имао никаква, само сам му казао да ми радимо на преврату, и на опај начин, као што сам му већ био ннсао. Казао сам м\ и да за случај ИЈ)ев[)ата мора доћи Пера КарађоЈзђевић , па сам му дао један екземплар онога снремљеног. устава да га преда Пери да прочита, и ако је рад доћи амо да влада. нека тај устав потишне на онда нека дође, а не као што.је до сад рађено. И ово је све, што је између мене и Трипковића бидо. А за иавршеље цреврата иисам имао од пикога никаквих материјадних средства, т. ј. ни оружја ни новаца, јер сам рачунао да то ни је нужно, кад учинимо с кнезом онако , као пгго сам рекао да је закључено. III го се брата мог Косте тиче, рече, цела је истина да га је Ћорђе у моје име нозвао из Шаица на пет шест дана гфе убиства, и да је он с њиме, с Марићем и Рогићем кнеза убио. Ја сам с братом Љубомиром стојао на брду топчидерском оног дана и у оно време, кад се извјзшивал.о убиство у кошутњаку, и-стог места погледао сам дурбипом онамо, где се убиство вршило , ишчекивао на то убиство. јеј) сам ради тога и дошао , али брату Л>убомиру нисам за рво казао опда, нити с њим пгга говорио, да сам тога ради дошао, а је ли он зиао с д ])уге стране, то не знам. И признајем да сам доиста пОсле убиетва кнежева одмах на колима одју[>ио оданде у Веоград са свим нагло, у намери тој, да овде с места предузмем даље да се преврат начини ио пдаиу паггред смиШљеноме , : а то је да се похватају министри Никола Христић и Блазнавац, ако иначе не буде могућно снречити их да нам у послу не сметају, па да се у наше руке заузму власти и вдада. Осим тих, за које сам казао. нико није имао са мном разговора ии договора за ово убиство , и за рвај НЈ)еврат. Јест истина да смо оно вече у очи дана, кад је кнез убијен, били у друштву код Симе Ненадовића, он и ја, официј ) Коета Митрићевић и нроФесор Драгиша Станоје-