Земунски гласник

340

највека откровења у томе погледу чиниди. Каквих чудовишта женских беше на двору Лудвиковом! Богато извезено дионеко одело беше онда читав капитал за поштена човека. Само државно одело духовничко беше тада бело или угасито, али извезено црним перлама. У време Робесгшјерово беше опет страшно одело V младића. Коса чешљем забачена, головрати, кратки капутић само пребачен, чарапе и т. д. Изгледаху као жртве у боју. У време првога Наполеона беше нека вода за лепоту и зваше се „вода римскога цара." Но револуцијом као да Французи ипак мало озбиљнији постадоше, а остали свет паметниј и. Мода осуди за један дан читаве гардеробе. „Није више у моди," па хајд на пазар с њима, а деци Израјиљевој незастарише хал.ине ни за четрдесет година у пуетињи, па и сада носе потомци њихови до иоследње крпе. Јеврејски дућани са „старим" хаљинама по великим варошима долази ми као гробље моде а занимљиво је као гробље, где нас сахрањују. Мода стане човека тешких уздисаја, а жену и самога сна. Мода нарушава љубав и иријатељство. Половина телесних грехова бива на рачун моде. Марија Антонета са својом великом модом више је шкодила моралу, него и сама Марија Медича, која је тонула у самим пороцима. „Бисер значи сузу," али се може и и натрашке узети: „суза значи бисер," а то. као и многе друге моде неће бога ми муж да куни својој женици. Има и људи помрчене памети. Отегне ти се и налицка ти се, да га је гнусно видети. Чисто незна већ ни како ће да иде, а кад прођеш крај њега, да се удавиш од мириса, но има латинска пословица, што каже: „Ко увек мирише, рђаво мирише," а најугоднији и најиристојнији је мирис за човека — аошшено име' Човек, који је први посуо главу брашњом, јер је, кажу, така мода била у Нариз 1593 г. смејао се Римљанкама, што су опет оне са златним прахом посипале главу, а ово је опет паметније, јер се не једе као брашно, које још и хаљинама шкоди • смејео се и жутој коси, коју су из Немачке доносили, а и та је увек боља и природнија него његова с брашном. У једноме пределу посипаху главу ситним перјем. То нека

запамте они, који се у јутру неочешљају. Неки се смеју пресованој глави дивљаковој и његовим црним зубима, што дуже трају, а наше женске садање беле их, шта више и ваде их, само да лепше умегну. Њихове уши са брилијанским обоцима исмевају дивље, кроз које је само перо провучено. Исмевају, што дивљаци носе и на носу минђууе, а навикнутом оку стоји на носу добро као и у ушима. Пређе носише женске до грла покривене груди и окићене златом и драгим камењем, и беше можда паметније, него што су даиашње изрезане хаљине. Црнци дају својим женскима леие леопардове зубе и то носе оне о врату као украс, јер значи хаброст мужева или браће њихове. И зар то нема више смисла него корале, перле, гранати и златни ланци, што се у нас на Дуг купују? У моду је ушло, да се девојке беле и румене. Но то има и своју добру страну. Обожатељи лсенски толико им се улагују и управо су безстидни, да сиротице морају поцрвенити, а то им сада није нужно, јер имјеруменило постојано на лицу. Тако су исто и мидери добри. О, како још добри и корисни! Незнам право, али мислим, да је мидер ирави оклоп, што онако грозно стегне грудн и срце, и у њему морају запасти сви љубавни погледи обожатељски, из кога може после све лено повадити. У таквој стези незнам, да ли може сирото срце и. помислити да се заљуби. Некада беху копФпуци и штиклице на ципелама у женских тако високи, да су људи ирема њима као" „цвергови" изгледали. Но временом се све мења, а особито је мода непостојана. Тако и у наше време видесмо у женских шлепове тако дугачке да би их рад сигурности један остраг морао носити, као овцама у Азији дебеле репове. Сада дођоше хаљине као неки џакови узацке, а сва ширина и дужина оде на главу. Сад видимо од потиљка уздигнуту косу високо, еисоку , а на врх тога шеширчић као неки заклопчић. Колико сам се пута једио у позоришту, кад сам случајно седио за таквом женском с таквим брегом на глави, те немогах ништа видети на биии. Мода је пруЖила своје прстиће па браду и на косу код људи. Ка-

ко неносише браду ? И пу г ну са стране, и само на среди мало, као јар Ј цеви и никаку. Сад већином носе људи кратку косу, али нрије носише дугачку и плегоше курјук. Један стари чиновник слул«ио се својим курјуком као са штапом, кад му је требало мало мало несташну децу пропустити кроз шаке. За моду имамо захвалити осим трговцима и кројачима, још и нашим недостатцима на тело. Има некаку несретну белегу на лицу. а он је поклопи „шенхајтсФластером." Мода је донела обичај и широке поше, јер оне опет покрију на врату шкроФле или други знак и траг какве болести. У данашња лажљива и варљива времена, где се и лажна коса и лажни зуби, и направљене груди и леђа, најпосле и саме направљене очи и нос ноћу на столу, а дању на телу налазе, у данашња времена треба младожења да добро и издуго познаје своју заручницу. Неки војвода Милански, кад се женио, захтевао је од своје младе, да његов доктор још пре сватова најпре види, јо ли то све,. што је на њој, њезино или по нужди и моди намештено. То истина небеше од њега „галант", али је имао доста право. (Наставиће се.)

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА.

Госн. Т. .Д., у. 1Г. Ш. Ј М. Изјаву вашу примили и прочитали смо, дали смо је и дотичном дописнику на ирочиташе, јер ке рекосге, пгга да радимо с изјавом, дал т да је иечатамо у листу, или не? Без вашег нарочног зактеван>а ми је печатити неможемо. Изволите најдал>е до идућег Четвртка известити нас о вашој жел>и. Госи. С. Б. V ЗСМЈПЈ'. Иримили смо нојитом неплаћено писмо ваше, и читали смо песму намењену песничкој заслузи једног од наших гра^ана. Само би вас учтиво молили, други нут да платите пошту. Но да неби укратили заслузи наменуену награду, то ћемо прве редке иесме ваше печатити. Што је света на четири стране у И по свету села и градова, Но градови браћа и јуиака * у Ал јуиака ту не роди мајка, Што је родла Викентија Р - . . и т. д.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Соиронова печатња у Земуну.