Земунски гласник

У Зем)оу, 25. Аугуш 1868.

ЗЕМУНСКИ ГЛАСНИК.

ЗемунсКи Глас.ник излази Недељом у јутру. Цена му је годшиња 5 «1>оринтиу банкнотама заједно споштарином или достављањем у кућу. За предбројнике у Србији стане лис/г опај дукат цесај>ски с ноштарином. За Босну, Херцеговииу и Стару Србију 60 гроига турских, ван турске ноштарине, коју предбројници сами имају плаћати.

Нредплату на Земунски Гласник прима ив Аустрије Сопронова печатња у Земуну, из Београда и унутрапгње Србије г. Велимир Валожићу Београду. Лредбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје ' се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сараујву. Без новаца никакве се не уважавају н аручбине.

К дсбатн о народном језику. II. У прошломе броју „Гласника" рекох, да само законодавац мол«е законе, ако би се какна нејасност показала, онако тумачити, да то тумачење веже све грађане , на које се они односе. Па рекао сам и то, да таква тумачења издалека немају ону еиду, која самим законима припада, осим ако то законодавац изриком ненареди, у ком случају она сва својства закона имати морају, нарочито хнто се тиче прогласа закона. Будући је ово кажно нитаље, особито овде у Граници, у којој често и последњи лајтнантик, кога удес ,за старешину села једнога постави, моћ себи присваја, да може заксне суверено тумачити, то држим да је нужно , о том предмету још коју проговорити. Нека ми нико некаже, да ми нисмо у селу и да код нас паметнија начела владају. Не један, но сто примера могао би навести, да и код нас као и у селу ретко кад се тшта, шта царски закон у ов(ш или опом случају говори, већ шта каже славна бригада, шта виеоко-славна генерал-команда или високо министарство , па тек онда, ако ни једна изнршујућа власт рукупомоћ не пружи, онда се мисли и иснитује, гата закони ирописују. Овакав пример дадоше нам опет речи нрвог нашег варошцог иредставника ириликом последње дебате о народном језику изушћене, но којима тумачење војног министарства за нас закон бити мора. Није ли то начело, које се сваки дан код сеоских сатнија чути може? Но такво схваћање треба да преетане, ако хоћемо , да нам за живот наш закон буде мерило, без чега нити реда, нити наиретка има. Законодавац даје разјашнење закона само у оном случају, кад се опажа у практици, да смиеао закона

и намера закоконбдавца нису јасно изражени, па с Тога да се његовој намери не одговара. Ако се пак само у поједином случају смисао рђаво схвати, то могу томе владини органи доскочити и за тај иоједини елучај корективу ивдати, но ова веже само оне, за које је издана. Ово правослови зову „поучавање," но није непобитно, јер такво својство само законима ^ршјада. Истина, законодавацможеједну илидругу вл.аст опуномоћити, да издају разјашнења, ако би гдекоји закон кјжво схваћен био; но то има само силу тумачења, никако пак силу закона. Такова је моћ подељепа врховном гра^анском суду. Кад ово у обзир узмемо, не можемо казати, да речено разјашпење војног мипистарства ону важност и силу има, којом нас сам закон веже; јер војно мипистарство нема ту власт, да може за Границу законе кројити, које право једино Његовом Величанству принадлежи. Оно ништа друго није, већ екзекутивна власт, која има законе вргаити и пазити, да се ови вргае. Још и из другог узрока министарско решење важносги нема. Као што сам мало ире доказао, ту разјашнење закона смисла и места нема, где је закон сам јасан и намера законодавца без сумње изражена. Она точка царског патента, која говори о земаљском језику, тако је иак јасна, ту је законодавац своју намеру тако отворено изказао , да ју само они схватити не могу , који не мају за то вољу. Изриком се ту опреде.вује, да при раснравама политично-административним, иолицајним и онима иримирителног суда има се земаљски језик употребљавати, и само ако који на џемачком језику нисмено поднесе , има се њвму одговор на истом ; ,'зику издати. Ово је јасно ако и не би било изриком казано, да заиисници оашшински имају се на зеЈпаљском језику чодиши. Исти закон

и изнимку навађа, да се у чисто еудбеним стварима мора немачки језик упражњавати. Ако смо ради, да иснитујемо намеру законодавца, то је она у тим речима изражена, па се не да затајити, а равноправност свију земал>а, то је изречена вол.а Његовог Величанства, па ако и није било могуће, да се Граници то право нотпуно нодели, то се бар хтело у обзиру на земаљски језик зактевању нагаег времена задово.вити. Вемаљском језику изриком је подел.ено то право, а ни којем другоме. Који је пак немал.«ки језик у овом крају, то нам казује неиобитно штатистика. У сремској граници моисе то само сриски језик бити. Речи г. вар. управитеља: „могло бидотужбе доћи, атај одговор не може магистрат на се примити" непријатно ме дирнуше. Ако се није хтела тиме у случају неповблшог регаења тужба провоциЈ )ати, онда ове речи неимадоше ту места. НГго се иак одговарања тиче, то миелим, да ће наши заступници увек за оно одгрварати знати, што су закључили. Још једну. Сви правослови тврде, како то није добро, кад виша власг у сваком поједином случају напутак изда или закон тумачи. Љутска дела тако су разноврсна и тако се брзо рађају, да ни један закон не може све елучаје предвидети и за сваки особити иропис ставити. Зато и треба да се умиим рћзматрањем поједина дела доведу у склад са проиисима закона. Та у томе се и састоји уплив умног делОвања на законе. Онде пак , где се људи ослањају, да им виша власт у сваком случају са њезиним решењем у помоћ нритече. ту људи мало миеле, на лако могу доћи до оног степена, на ком се Хинези налазе, то јест да им се живот само у прописаној Форми креће. м. Ивић.