Земунски гласник

348

друкчије. Она вели, да женске немају браду зато, што ни анђели немају, а женске су нрави анђели. Различне Форме браде носише. Колико се год Фели дало измислити и произвести. Па колика се важност поклања бради види се од туда што су људи у жалости секли своју браду и бацали је на гроб, а преетупницима су опет секли браду за знак срамоте. Тај је обичај неким случајем заостао још у наше време, јер су пре неке године једноме попи оцокли ноћу браду, што је незнам шта — нешто ноћу преетупио. Колику важност има брада, види се из турске заклетве: „тако ми браде!" Велика, и дугачка и седа брада знак је као неке светиње и вишега еупгтаства, од како се први молер, што је сликао бога, усудио претставити га са таквом брадом као неког застарелог ФилозоФа. ('тари су народи веома поштовали браде. Давид се заратио еа Амонитима, што су његовим посланицима браде иосекли. Римљани, који за 500 година ништа друго нису зиали, него плуг и оружје, поштовали су браду још више све до Сципија, који се сваки даи брио и до Цезара и Аугуста, који су још већи кицонш били. Тек — ■м.. Ј т,тјгчгтп—,дпш 71 а опет до ееоје старе части, а код Рерманаца било је дугачка брада и коса знак племства. Има људи. који су осим другога и ио самој бради знатни, а то можемо казати и за нашега деспота Т>орђа. Осетиле еу се рђаве последице код људи због бријања браде. Док «у сви људи браду носили, дотле еу мужаствеиији били, а жене су биле иокорније. Место бријачице носила се тада слбља. Брада је чинила човека лешпим, војника страшнијим а судна, доктора, нопа и уч итеља достојанствениј им. Истина бог, без браде се мање троши марама за врат, али оиет кад човек има браду онда мј г нетреба никаква марама. .Тедаи је заложио своју браду за 30.000 дуката. Ако не плати да му обрија и његов таст, неки кнез, радије је исплатио тај дуг, него да му зет остане без браде. О, кад би то још и данас тако било! О коси се да много више казати , тако много, да о њој посебице једаи чланчић написати, па макар

на то описивање потрошио толико времена, колико се још лепотица чешља, кад хоће да иде на игранку. Особито имам лепих ствари да кажем за туђу косу, што је сада агенске иосе, и за бароке, што Немци прије особито радо носише. Па еу вам то биле велике бароке, тако велике да је једна заљубљена ћерка посреством очине бароке корешпондирала са својим љубазником. Фризер је увек мећао његово писмо у бароку, кад јој је оца чешљао, да он није могао ни осетити, а у вече, кад отац скине барока, ћерка извади тшсмо, а свој одговор метне. Док је света увек ће бити глава са барокама и жена са туђом косом. Е, бога ми, а и не може сваки своју ћелаву главу покрити лавровим венцем као Цезар. Истине, женске не носе више бароке, али опет праве од туђе косе лажне локне и оне вусоке пупђе. Него бог би дао, да је то једино код лгенских лажно. Оад ћемо се спустити с главе мало на ниже. Можда ће многа лепотица биги не стрпљива, што оволико одуговлачим и што о њиховој женској моди онако много не говорим, као што они много моде имају. Стопите се, Доћи ће ред, па ће те ме ее онда можда, » ратосиљати. Сад ћемо говорити о чакшира Ма , које очевидно праве разлику између мушкога и женскога, а које осим тога дају телу и неку лепоту и лакоћу у ходу. У време Христово не беше чакшира. Сократ, Алекеандар, Цицеро, Цезар толико су исто знали за чакшире ; а народ што живи у горама не носи их ни данас. Чакшире дођоше први пут из мекушке Перзије Целтима, а од ових Ралима, а то је у данашњрј Француској. Од како чакшире постоје неможе биги више од 500 годииа. Испочетка су обвијали око ногу ону материју и гајтаном исиреилели, па тако мало по мало добише данашњу Форму. И код чакшира је било већ сијасет мода. До скора су носили широке чакшире, али то није ништа ирема онима, какве су негда биле. Ио 120 риФи трошили су само у чакшире. И пређе су викали на дужину и дебљину одела, а сад би ваљало викати против узипе, тањиае и провидљивости одела. Данас је тешко казати, које су боље женске ха-вине, или оне про-

стране а провидљиве. или оне, што утегну цео горњи део тела. Садања је мода чакшира с.а свим узане, да се сваки савијутак тела иозна. Али то није опет никаква нова мода. За време »Луја XI. носише тако исте, ако не још и уже. Понесу ли само мало уже чакшире, онда ће бити, као што је то већ било у оно време, да се иеће ни један у тим чакширама моћи дићи, кад падне, а усхтели сести, мораће се укрутити, а једанће га као проштац спуштати, или ће морати подићи столицу и најпре је подметнити, па се онда на један пут спу • стити. Сад носе већ тако узане чакшире, да човек, кад их види, нема се кад дивити лепоти, него се чуди како их је обукао. Но мода неће ни на томе остати. Тера ће још и даље, и тако ће кројачи морати па живим људима шити чакшире , али те се неће моћи свлачити. Ко би нам знао избројати еве моде од прве униФорме Адамове (и смоквин лист) па до данас, тај би заиста имао пунију главу од с.вију преварено - надеждних полковника старе владе у Београду. (Свршићс со.)

КОРЕСПОНДКНЦИЈА. Г. Ј. Ст. в. В-ском у В. ; К сјвно изглсдамо вашс иисмо. Да иисте нас заборавили бавивиш сс у всличаиственим алпијским горама, на оба.г^ ^дјско красног језера? Морали би вам то опростити у. јер има иоложаја, у којима од дивоте и само сс-ка, Њ е ослабљава. Та лену боЖИ ЈУ природу уживати и то у истински образованом друштву доиста је сласт, коју човеку богови завиде. Каква ту пема нобуђења, каквих утисака и мнсли, шго се рађају, какве сс слике ту неусаде у души човека, кад му је она као и срце широм отворсна свему нлеменитоме и лепоме. Зато некавам је онропгтеио, што се нас нисте одавно већеетили, а ми се надамо, да нећете нам нашу себичпост замерити, која за обновљеиим умним рапортом тсжи. г. в. Р. Ј з. Мог.ш етс заттедити пошт.арину и труд,- кад смо вам всћ уетмсно јнчми , да вашсм пискарању нема мсста у „Гдаспику." Да сте се око вашега посла толнко неуморно и са насијом бавили као што с песмама и „правилима," изредни би би.ш вааатлија. Окантесе тога што за вас није. Непридичп чопеку у годинама, да јс предмет смеја и норуге других. Г. С. Б. ј 3. Неможемо да вам учинимо по вољи. Узрок томе налази ћете у нредходећем одговору. Г. Б. П. у И. Учтиво вас молимо за претплату како вашу тако и за ону од г. II. Д. Г. Д. X. у Сарајсв}-. Молимо за одговор. Турска иошта у Броду нехтеде мостарски накет Зо. броја примити. Из Билгћа редовио вратшнс пакет још од 25. броја. I [рестали смо с тога са шиљањем у Крајину.

Издаје и уређује: И. К. Оопрон

Сопронова печатња у Земуну.