Земунски гласник

342

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун, Завешће се и трећи разред у овдашњој реалки. Од Октобра два ће нова учитеља предавати у том заводу. 0 томе нас званично извештава школски оглас у данашњем листу нашем, на који обраћамо пажњу напшх читаоца. Том приликом хоћемо коју да прословимо о тој школи и то у њезину похвалу. Премда то наше није, да излишно хвалимо и да кадимо, где то није на своме месту. То ће нам посведочити наши читаоци. Но вредноћу и заслугу припознати, то спада, судимо, у дужност јавнога листа. Реална школа земунска добра је. Људи од струке тврде, да је она најбоља у свој граници, при свем том, што је досад само два разреда -имала. Истина, могло би се и њој мане наћи, али то треба само организацији и недостаточности њезиној ■приписати. Пређашња влада није баш издашна била с трошковима на научне цели. Тада је заузимао столицу у војном министарству један господин, који је дрмао еа границом. Кад је требало што у Земуну подићи или потпомагати од државе, то је он штедио што је више могао, али на суседно Панчево сваком је приликом излио своју милост. Земун му беше пасторчад, што је посведочио и при установљењу овдашње реалке. која се тек знатном жртвом од стране општине завести могла. Што је наша реалка у своме ограниченом кругу ипак лепе успехе показала, то треба једино ваљаним учитељима и доброј управи приписати. Срећа нас је послужила,, што смо одмах у почетку, кад је требало заводу темељ положити, добили добре учитеље. То није ничија заелуга, него слепи случај; јер по оном господину у Бечу и тадашњој замаљској влади могло је и друкчије бити. Колико им је стало било за процветање младог овог завода види се из тога, што је против своје вол,е један од иајбол.их учитеља реалке, г. Л., премештен био у Митровицу. ( ■ад као да други ветар дува одозго. Трећи разред заведен је о трошку државе, која је и оно лепо и пространо школско здање о свом трошку подигла. Стечај за два нова учитеља реалке расписан је, па се надамо , да ће избор истих онако исто добар бити , као што је био при установлењу овога завода. ЗаЈго и упућујемо ове молеће редке на

оно надлежателство, коме избор учитеља реалке принадлежи. Људе од потпуног - стручног анања лотребујемо; од таквих једино зависи , да наша реалка просперира и да одржи лепо њезино име. Заостали смо у наукама. А како да нисмо, кад је до скора прва брига била, да с.у учитељи униФормирани, да имају спаду и троугли шепшр. Но у спољашностима не лежи задатак учитеља, као што се не усади у млађаним душама патриотизам механичним дресирањем у певању царске песме. (3 а д р у ж н о.) Овдашња немачка певачка задруга држала је 19. о. >г. главиу своју скупштину, на којој беше и владин комесар г. вар. управитељ Карл. Као сваке године беше и сада преглед рачуна и избор часника задруге редовни предмет те скупштине. Ова су господа избрана за задружне часнике: г. Антои Вајнрихтер за тајника, Јосиф Штрауб за благајника и Јулији, Шмит за архивара. Управитељ задруге јест г. А. Јами, а покровитељ г. земунски ирепост Стеван плем. Житвај. Чланова има 228 потпомагајућих, 16 дејствујућих и три почастна члана. Благајник предложио је рачуи, из кога се види, да је задруга за пет година свога постанка незадужену имовину од 1168 Фор. 50 новч. стекла; за сво то време био јој је доход 4607 Фор. 54 нов., а расход 4541 Фор. 64 новч., а у благајни се налази готовина од 65 Фор. 90 новчића. — Ономад уПетак прошаоје кроз нашу варош господин губернатор подмаршал Шмерлипг. Приспео је овде са оршоџачком лаЈјом и одмах је иродужио пут Руме. С њиме путује г. подмаршал Мертенс. — 10. о. м. премину у Загребу, 65 година стар, војни надкомесар Јован Шупликац витешки, синовац покојног војводе Стевана Шупликца витешког. Иза њега је остала удовица му Катарина и три кћери. — Из Панчева нам јављају за инџињерско мерење ритова од Перлеза до Ковина, где ће се седам села населити, четири са немачким, а три са српским именима. Премда инџињери само један дап раде, а други се одмарају, ипак се надају да ће до 15. Октобра свој посао свршити. Летина је у овом крају Баната слабог квалитета. Нашкодила јој је киша. И виноделци се туже на кише, јер квари им род. Црно грожђе јако трули и одпада. — Из Митровице добисмо са поштоване стране ово извешће о светковини, што проведоше тамо на велику госпојину: „Познато је, да по новој наредби регименте само ће једну заставу имати , а не, као досад, сваки батаљон. И варадинској регименти је дошла нова заетава, што даде повода лепој војшршој свечаности, коју хоће укратко да вам

опишем. У јутру у осам сахати огласише звона свечани дан. Мало за ,тим стајаше читава регимента упарај^ена на нарадеплацу, где беше узвишен олтар од растових грана начињен за свештенство и певачку задругу. Госп. прота Милутиновић са три свештеника ту служише литурђију. Док је богбмоља трајала стајаше дванаест бело обучених, са пантликама народне и царске боје еп Вапг1е11сг накићених девојчица с леве и десне стране олтара. Тако исто и сви ОФицири регименте у два реда. Баталзони иак избацише ири главним моментима богослужења пушке, а кад је читано свето еванђеље, сви официри иотргли су сабље из корица за знак, да ће заставу регименте бранџти. После литурђије пређе се к освештењу заставе. Барјактар донесе заставу, на којој је с једне стране царски орао, с друге лик матере божије. Прота узе је у своје руке, положи је на један сто под небом постављеии и читаше молитве и пошкропи је с водицом. По том по обичају укуцаваше ексере. За цело то време палише ватру из пушака и прангија, и барјактар је клечио пред небом, коме г. нрота заставу предаде, кад је освештена била. На то је говорио Т. прота леп о слово, само малоцодугачко. Он од прилике ])ече, шта значи и коју важиост има војничка застава, како је треба бранити душом и телом, јер је застава војничка светиња, с којом војник победити или пасти мора. Но није довољно, рече, за победу јунаштво само, него и богобојазливост, јер без божије воље и благослова залуда је свака храброст. Као што је вером у бога и мали Давид џина Голијата победио, тако треба сваки војпик код сваке прилике божију помоћ призвати. С тогаи јесте, рече г. ттрота, на застави лик пресвете богоматере; јер ни двоглави орао није кадар без божије помоћи победу над душманом одржати. У течају евоје беседе препоручио је говорник народу и војницима иослушност и поштовање нрама својој старешини. И о образованости народа и о школама лепе је речи говорио г. прота и живо их препоручио народу и властима. — После протине беседе седе г. пуковник Шарић на коња, потрже сабљу и даде каре начинити. Сви ветерани варадинске регименге, окићени са златним или сребрним колајнама, међ' њима и гдекоји старци са лајпциским крстом на грудима, као сведоци борбе и победа ваљаних варадинаца, б?ху са