Земунски гласник

евима ОФицирима и званичницима у шуиљину кареа постављени, где стајагае у среди два барјактара, један са старом, са сјјим исценаном, други са новом заставом. Госп. пуковник говорио је ту сдово, у коме рече, како су варадинци под старим барјаком, којије 1813. године измењен био, славно војевали и код сваке прилике храбро га бранили. Говорио је о биткама и победама, у којима се ова регимента одликовала. Особито је живо напоменуо годину 1848, кад се је први батаљон варадинаца у Млетцима онако јуначки показао, избавивпш се од насиља републиканаца. Г. пуковник је ирепо^^учио нову заставу јунацима варадинцима с подпуним уверењем, да ће они њу до последње кагш крви бранити и под њоме са новим лаворима се накити. „Живео цар ! живили варадинци! хиљадама усти беше одговор речима г. пуковника, који по томе узе нову заставу и предаде је регименском барјактару, а стара ее стрмоглавце постави иза војске. ДеФилирањем батаљона сврши се под свирком војничке банде лепа ова војничка свечаност. — После подне тог дана бегае права народна светковина. У региментској багати кувало се паприкаша у двадееет оранија и пекло се гаесет јагањаца. У сахат по подне скупила се господа на ручак. Постављено бегае за 200 особа; ОФицири, чиновници и сеоски претставници беху ту на ручку, а чагаћени војници беху по целој багаги, и частигае се из котлова и попигае 50—60 акова вина. Док је вино у бурету било, царствовала је тигаина, но кад је пре шло у тело, сва се велика багата заори од усклика: „Живео цар ! живео обргатар! живили нагае старегаиие! 1 ' Пуцњава прангије, многа лета, певање, банда и гајде, коло и валцер царствовагае по свој великој иросторији." — Из Веограда нам пигае нага дописник: „Можда вам је чудно, гато сам мало застао са весгима одавде. „Видоданова" је „мајина'' заиста еада за неко време овладала код нас. Нема нигата важно, гато би вам могао јавити. Него док се свргаи овај претрес са кривцима, а то је данас с-утра, па ће онда наступити зацело живљи рад у сваком погледу. Онда ће се одмах и за Београд ванредно стање укинути. Данашње сметње, у које нас последњи догађај хитну, све ће попадати и онда ће на намеснике и владу прећи погледи свију натријота, који једва че-

кају, да отпочну живим и слободним духом зидање сретније и слободније Орбије, па да их сви сложно и искрено потпомогну. Та мисао, мисао братског договора и заједничког рада, обгрљава сада све свесне раденике народне. — О истраги кнежевих убица слабо се што чује извеснога, само се зна, да су испитачи на нове доказе кривице раскнеза Александра наигали. — Пријатељи МилетићеЈш не одобравају му његово путовање по Ванату. Коректније би било, да је он тај пут одложио до ггосле суда, који је сам искао. Јер противници његови тумаче то као да је хтео неослабљену популарност своју да изнесе на видик, и тиме некоректан утицај на судије произвести. — Пре неки дан догаао је овамо г. Ј. Г. од „Нанретка". Он је игаао редом на највигаа места. Овде се свагата говори о тим визитама и о резултату њиховом, који ће се скоро дознати из самог „Напретка." Било како му драго, инак се ие може одобрити, гато су неки тако поступали са реченим г. Ј. Г. по јавним местима. Са упљувима и узвицима: „протераница" на сокаку није у реду политични антагонизам изразити. — Наши официри, што беху у бружком стану, вратише се дома. Одличио беху примљени како од врховног командујућег надвојводе Албрехта, тако и од стране аустријских ОФицира. За десет дана пет пута беху позвани у госте од господина надвојводе. — Читали сте у овдагањим листовима, да је младикнез положио темељ београдском позоригату, као и церемонију, која том приликом била проведена. Дакле ћемо ми скоро сталан театар имати, то јеет једно од најглавнијих срестава вигае образованости. Као што чујем, сви су се члапови вашега народног позоришта, осим г. Телечког, одазвали одборском позиву, и да су заједно са својим управитељем г. Ј. Ћорђевићем примљени. — Државно војно министарство издало је ту скоро врло важну по ОФицире наредбу. Оно наређује, да се старешинство ОФицирско одсад рачуна по целим војинству једне струке, а не као досад но појединим региментима, односно батаљонима. С другим речима, сви коњанички, пешачки, граничарски и стрелачки ОФицири сачињавају, свака струка нонаособ, једно тело, по коме ће се определити авансман. — „Србији" пишу из Рушчука: Број устаника бугарских од дана на

дан све се јаче умножава на Балкану. Ово дана се у многим градовима и селима подигоше се наоружани Бугари и одогае сретно на Валкан: и то из нашег града и из два села: „Червена вода" и „Кадикај" 3000 дугаа, из „Разграда" и из ближњих села 400 дугаа, из Никопољског и из Ловћенског 500 дугаа. Ти сви одогае на Балкан здрави и читави, без икакве сметње од стране власти. Турци су у свему обезоружани и изгубили су сваку наду. Насељеници Татари и Черкези, који су досада увек игали да утамане устаоце народне, ти данас неће да иду, говорећи, да султан има за то војску особену, па нек те бунтовнике гони. Од тих насел>еника је пало досада, које рањених које погубљених око 2000 дугаа. Пређагање недеље обесигае у нагаем граду 6 невиних младића, који имађаху 16- 20 година, и то без испита и суда, само по заповести Митад пашиној. При вешању ти невини жртава, осим оеталих беше и 5—6 ђачића, који учигае овдашње гаколе, и међу тим ђачима било је једноод12—13 година, које иоказивајући на вегаајуће прстом, рекло је ирисуствујућима: Видите ли ' како се ови обегаени посветигае, јер умрегае за веру и народност. Ајде, да идемо и ми иа Балкан, па ако и нас увате, обесиће нас, и ми ћемо се онда пос.ветити и /тпе ће нам у рај отићи! Док је то невино ђаче говорило, деси се да је ту био један гапијон, који га је слугаао дотле је мали говорио, а погато изговори рече налазећим се жандарима исти гапијун, да га у конак воде и да га као противника Султаповог Митад паши нредају, а Митад и негледајући на детинство заповеди да га затворе; а уједно и то заповеди, да му и оца доведу, говорећи: да ће га он питати, како се деца уче. И данас су оба овде уапшена; а што је јога страшније, чујем да ће ови дана дати оца и сина обесити. И ако то учини Митад пагаа, то знајте зацело, да ће се рад тога, цео наш округ дићи. . . . Један пријатељ, који дође јуче из Трнове приповедао је, како су пре неколико дана донели у једним колима у Трнову 40 — 50 глава и истоварише их пред конак пагаин, који ома угшта, гато је то? А ови одговоригае главе палих бунтовника, но мало за тим дођоше неколико черкеских жена (који обично по јело долазаху) и које погато главе видогае, опазише у њима која сина, која брата, која мужа и отевши све главе оеим 4, које непознаше, стадоше на страии