Земунски гласник

371

икаквог интереса. Нико у Европи не поклања пажње тој несрећи шпанској, никако подробно не прича шта се тамо збива. Ови знају само то, да је Шпанија још пре 60 година дошла ј таком положају у коме је данас, и од кога се неће моћи лако да излечи. Поједини појави те несреће постали су предмет испитивања: по каким законима отрован човек мора умрети? Опште чувство при овакој несрећи узбуђује само саЈкалење. Нрава болест Шпаније јесте глупост што ју Бурбони донесоше. Деспотизам клерикалаца (свештенства), владичанство инквизиције, мрачна побожност дворека, незнање сујеверног народа, гордост војничког сталежа, који тежи да влада, бадаваџилук и лењост, — то је узрок паду Шпаније , што се је почео од њених сјајних периода. Садањи политички иоложај почиње још од пре шесет година. Бојска Наполеонова завојевала је Шпанију, протерала династију Бурбона и подигла на престо једнога Наполионида. Народ се није хтео да покорава туђем господарству и побунио се. Он је имао пуно право да се буни, и нри разумном руковођењу честитих вођа, устанак би овај донео лепих последица за народ. Али клерикалци овладавши овим устанком, начине од њега Фанатичку религиозну војну. Свуда где год се је борба за слободу . водила под знамењем религиозног Фанатизма — ту нигда није било никакве слободе. У 1814. години Шпанија се ослободи од Наполеона, и на престо до!;е један од оних бурбонаца који о.бећаваху, да ће одржати конституцију од 1812. г. Но тек шт.о су се Наполеона опростили, а „свети сајуз" одржи победу, јер краљ Фердинанд VII. успитан католичкима свештеницима и женама, обори кђнетитуцију, ко.ја нкј<> ни суштаетвовала, иротера народне нреставнике и завади их, — и при уласку у Мадрит хваљаше се, даје престо његов утврђен на пролитој крви три хиљаде бунтовника и безбожника. У 1820. год. кад је краљ хтео да пошље војску да сачува неке завладавине у Америци, буна букне и он буде принуђен да поврати конституцију од 1812. год. Но тек што се та буна умирила, а Фердинанд подржаван Француеком и „светим савезом" — по други пут уништи конституцију и убијства се опет почну понављати. Иосле смрти његове 1833. год. заметно ее спор о нрестолонаследију, и то изазове међусобну војну.

Брат (овога) тирана Дон Карло објави своја права на престо под знамењем реакције, а удова краљица Христина под именом своје ћери, устане у име либерализма. И једно и друго било је само обмана да се дочепају властд. Кад је либерална нартаја победила и Изабела ступи на престо, онда у земљи ништа не буде боље, него баш онако као год и пре. Од тог доба пепрестају војене револуције, које се Продужују и до данас. Ни1го сад не води рачуна о победи које му драго партаје, јер знаду, да краљица остаје једна и иста. Ове што се је у најновије време догодило и исто се догађа, није ништа друго, него повторавање онога што је већ толико пута било. Генерали учинише заверу, њих похваташе и оправише у затвор. Победиоц објављујућ своју победу утврђује: „како Шпанија може да се поноси имајући на своју страну религију, вдтиту вере својих праотаца," онда кад нико није ни мислио да што грози религији. Несрећа у Шпанији продужаваће ,се. Земља пронада у борби партаје. КатастроФа је близу и извесна. — ја.

М о д а. (Свршетак.) Шта нечинише до сада људи са природом, коју на себи носе. Европејке товарише на себе злато идраго камење, свилу и кадиФу, као год и Ауетралке црвено перо. Невину румен на лицу изгубише помодним животом, а носле бледилом на лицу исписани грех цретрнавају којекаквим мајсторијама. Запитамо ли се: зашто се све то чини, онда морамо увидети. да сваку моду само зато и женски и мушки употребљавају, што хоће да се донадну или што хоће да покрију и да надокнаде оно, што им нрирода није дала. Но има и лепих створења и опет је обожатељка моде. Томе ће оиет бити узрок, неразвијено осећање за лепо и неизображен ум. Гле! говорио сам и о брадии о коси, а око сам прескочио. Рећиће когод, па шта ће око, зар се и оно вдада по моди? Али да, то неће нико рећи, јер је то тако свакоме нознато, као једаи викач у каквом месту, који ни у длаку не уступа празцом бурету. Да, љубезни моји поклоници вездесушче моде, И око се по њој влада. А и право је! Трудом ока добива-

мо моду, нека дакле и оно ужива свој труд. Ми Орби, кад неби имали „Данице," која нам доноси „париску моду," и кад неби имали очиЈУ? које гледају ту кугу, ми не само да неби имали моде, него би могли епоју рођену кожу изврнути, па тако ићи и нико не би казао, то није „по моди," Добар иознавалац женских и њихове чезње за модом могао би с поуздањем изрећи, да су оне' већ тако напредовале у моди, да би и своје очи по времену и сувременој моди мењале. Тако на иример, ако би се чуло опште мнење у данашње време, да су црне очи лецше од сваких других, па ако би се који нашао, који би знао очи мењати, тај би брзо надмашио. богатством и самога Ротшилда, јер би све женске њему потрчале. То и с тога, што и женске знају већ много о слободи, па не ће да се окују само за једнога, коме се на пр. допадају њезине плаве очи, него хоће слободу допадања свима и свакоме. Да неби лепе читатељке помислиле, да се само о њиховом оку у моди може говорити, прећи ћемо ево на мушке очи. Истина бог, што сам за њихове реко, не важи никако за мушке, али има нешто друго. Господа људи, да би и своје очи обукли у моду, даду им наочаре, цвикере и т. д. Такве се очи зову осиН агтап, т. ј. наоружане очи. Наоружан је човек увек слободнији. 0 тога сигурно и л>уди гледе, кад метну та стакла, онако слободно на женске, као да би они били привилегирани астрономи, а женске безживотне планете. Иего, можемо ли им замерити? Ако је то што неучтиво и увред.виво за женске, оне нека се несмеше на онога, ко их тако гледа, него нека се одмах расрде и окрену му леђа. Истина то би било зло по оне, који носе наочаре за то, што збиља не виде, на би се тако све женске на њега срдиле и неби им могао никада сагледадати лепа лица. Али шта знамо. у свакој борби мора бити жртава. Но као што рекох има људи, који веле, да не виде, и носе наочаре, а овамо још на 500 корака виде своје кредиторе и беже у други сокак. Напослетку, данас и имају још смисла тако наоружане очи, јер је цео свет наоружан, и ако Нанолеон труби, да ваља све државе да се разоружају ; али потомство ће нам се свакојако смејати, гато смо тако сви кратковиди, или „елеш! код очију."