Земунски гласник

17

ОПШТА РУБРИКА. Уредгшшто не од1ч>вара за чланке, који се ћечатају иод овом рубриком. (Ирипослато.) „II 3 М II С Л II О." Кво . на основу иресуде судске, са чега сам Кет месеци у тавницл чамио , и за што сам ослобођен иа недостатка докава а не као невин : 1. ПГто сам 29. Маја 1868. иосле случаја саотајао со са Младеном Нснадовићем: био сам пред Вел. Школом; впдсо где Младен брвим кораком к глапиој нолицији иде; потрчао к љему, у дружби еа проф. А Чумићем, надајући се од њега, као од вфицира, што оншириије о случа.)у чути. Он је хитао, имје хтео ни стати, и само је нотврдио да је одисга кно.ч убијеН. Г. Чумић сведочио је и заклео се, да сам му и пре и после разнетог гласа изгледао као човек, који ништа од свега тога зиао није, као невин. 2. Што сам се са Симом Ненадовићем састајао. Мојаје кућа преко пута од министарства унутрашњих нослова. Силан се свет био стекао пред министарство. Врло је природно ако сам и ја, нарочито као сусед, у тој гомили био, нит 1 јс моја кривица што се ту и Сима нашао. Нико не сведочи, да сам шњиме што подозриво говорио. 3. Шго сам моме ђаку А. Нинчићу, који ме и сувише гласно по имену викнуо и безобразно за рамс дрннуо, рекао: „лакше", као што то лепо и А. Нинчкћ сведочи. 4. Што сам иризнао да сам код мојих сродника Симе и Младена зимус и нролетос у посете одлазио. Нико не сведочи да сам што противзаконо шњима приликог^ тих носета удешавао. На против, слушк пб'1 њлхова, Катарина Химел сведочи, да је она слушала, где се ми сзагда о најобичнијим сгварима разговарамо. Ни Сима, ни Младен, ни Идја Радовановић, ии његов брат Ђорђе, који су. такође код нрве двојице долазили, не призиају да су се икад игде, на ни ту, еа мном о нреврату иазго&арали; не нризнају они, који самн за себе и узајмно иризнају. Шта више , Паја Радовановић изразио се о мсни овако: пе само да нисмо пред њим о нреврату говорили, већ једном, кад сам ламерио био да план мој ОФициру Митрићевићу у кући Симс и Младена саопштим, морао сам одустати од иамере, јер је ту и Драгиша био, од кога смо се добро чували. 5. Што сам хтео, да са ђацима В. Школе, у име Уједињенс Омладине а у срећу народну, образујем друл-сину једну, као ограиак Уједињене Омладине, у цели, да се, служећи се "ШшонитШЈ* средсгвима, утичс на Вслику народну скуиштину у смислу и духу с л о б о д е. Нарочито хтео сам м о л и т и народ, да једном за свагда установи и узакони слободну ■ штампу и одговорност министарску. — Од 7—8 сведбка, који су иротив мене овде сведочили, н и ј е д а н не наводи ниигга што се са горњим слагало не би. Главно је овде то, што сам хтео за ову дружину нредходио изискатн одобрење нривремене владе опдашње. У тој цели и нослаше ме ђаци са још двојицом, да молимо за то одобреЈБе. Но влада нам га не даде, и ја јавих ђ.чцима, да од дружине нема ништа, као што шшгга ни било није. Ја, иошто не добисмо одибрења, нингга нисам нредузимао, што би било « иротивно во.ђи владиној, као што то нико и не сведочи, и као што то и суд и онтужујућа комиеија н:рнанају. Кнез ногибе. Иза њега осташе министри без дмаса у народу• министри , изелице народне ; министри, који је плсмснити киез, док у животу бешс, заклањао големом сенком своје горостасне, високе личности; миииСтри које народ само из ноштоваи>а нр« ма владаоцу своме трцљаше ; миниотри који осташе сами и у свој иаготи своје себичности и некарактсриости и-инто оне ееике негтаде; министри који разгоИе Ујсднњсну Омладину

мг дЈ)Лте госто СлобенСке са свеТе демље Српскв противно налогу нлеменитога кнеза . . . Такви министри осташе иошто кнез паде. Ал осташе сами, са уставом који они нигда поштовали нису, Поред таквих старешина врховних, народ је био сам са својом несрећом пред неизвесношћу. Имао сам толико свести и разума, да основно уочим народну несрећу и напуштену будућност; имао сам толико родол>убл»а, да посумњам у министре , и толико Сриског срца да се побојим у онако кобном тренутку Неште , Гроцке и Цариграда . . . У том часу стиже ми и црна тица, кобна реч: „Кајмакамци . . . кајмакамци" . . . Ја се реших са мојим ђацима погинути бранећи срнску сгвар т>д великаша, од кајмакамаца. На шта сам радио. Био сам пред В. Школом са нешто ђака бев оружија, у највећем миру разговарајући се. Ту сам свега био 20— 30 минута па се иосле разнђосмо . . . Докле комисија оптужујућа тврди,'да нас је власт „растерала," што ни сам суд није усвојио. У осталом и оптужујућа комисија призиаје да је поменути иоступак мој п о с е б и потпуно н ек а з њ и в , ал она се труди довести га у свезу са намерама превратника. 6. Двадесет и два зликовца кажњени су досад. Ниједан од њих ништа није знао о мени кааати, ни један од ших не тврди да је икад са мнон о нреврату говорио, ннједан од н>и\: не ;ша да л' сам ја и знао да се снрсма нренрат. } Ие само то. Не треба још ни то забо^авити, да су сии онм нризнали своју кривицу : за себе и за оне с којима су радили и целу ствар одали и обелоданили. У т о л и к о д а кл е в и ш е иска зе њихове о м е н и з а с л у ж у ј у всроваља. На тај начин нико није имао право поступак мој од 29. и 30. Мајадоводиги у свезу са покушајем иреврата. Ал 1 ево како је комисија кушала иоменуту свезу етворити. Кад је М а р и ћ питан, зна ли он што о мени казати , одговорио је да не Зна , али је при том рекао ово: ,,М «'11И јс Љубомнр Радонановић причао, како је он. Љуоолшр, кушао и усиљавао 14-, да Свстозара. ујаиа , {пагппшна. нридобије аа ипшу сснар, иа у гој цели „иамислио" дп јс и Драгнша с нама, да би само ујака му нридобно." То су речи Марићеве, које је он не само потнисао већ с в о ј е р у ч н о написао. Нарочито не треба заборавити да је сам Марић употребио реч „измислио." Ова исказа Марићева ирочитана је д в а. п у т пред врпнс од 100 сведока. У тужби иак стоји просто, да је .Бубомир Радоваиовић гово р и о да сам и ја радио на преврату. Да, „говорио," ал као своју сопствену и зм и њ љ о т и н у ,, а не као истину. У име те измишљотине ја сам 150 дана чист и кевин горко тавновао, за л>убав те и.ппппЉОТИНС Мене,јеу назвали „саучесником убиства кнежева." Но ја оиет , бранећи у себи човека и Србина, у име истине и нравде апелујем на јавно мнење, нек пресуди да л' из наведенога има основа за оитужсње . обезчашћење . . . Апелујем еад? Боже сдчувај ! Јавно мњењс давмо је изрскло суд свој о мојој сгвари. Оне пак, ко ји ме назваше саучесником убиства, опомињем смерио , да се томе саучеснику убистза у сред полиције викало „живео"... Вика.10 је ј а в н о м њ е њ е, та прва порота. Нс треба заборавити још ни ово двоје : 1. Да сам ја затворен иод мииисгарством, које се бојало У ј е д и њ е н е О м л а д и н е као живе ватре, н да сам ја хтсо радити у име те Омладине. 2. Да је нлемснита дапашња влада, не обзирући се на то што сам под надзором нолициским, д а л а м и н а с о ш д а с л о б о д н о м о г у , а к о х о ћ у, и ћ и к у д х о ћ у , д а к ле и в а н С р б и ј е.*) Драгнша Станојсиић. *) Мч.шм „Злставу" и „Србпју- да ово прсшталиају.

^еп>Сфге»1)«п оп *«н !)еггп ЦЦп(1ег1г«иг бее „Шазтк" дспаип1 8е(ас.

фс«! 9©ег ет ибепитпи, Е)аГ &а1шгф аиф &1е ЗзегрГЛфГиид аи( )к1) аеиот; тсп, аИе Ши(да()еп [етеб 31ш(еб 511 П1чч(; 1ђи1 ег Ие(еб )ифг, (о- «егМеп1 ег ЗЗотми( ииђ 01га[е, ађег 1>е! беИч !е!пеп — ©еђаИ. 2Ше шIV пип аиЗ ип(егет „Шнвпјк," &еп 1ме!е (е|ен, шешде »ег((е[)еп, поф »»еијдеге ђеђегјјдеп, и1чг(еђеп Ие|з, ђађеи <51е Ме 5>егргИфитд пОег« поттеи, ипб ип( аИеи 9ЈЈег!шП1'Мд!еКеи (>ег (еђс тегћгии-Идеи 6(а1з( ©етИн ђе!апи( Ји тафен. 6еЈ1 ЗВофеи {е1>оф шаПе 1ф ?егде1>» Цф аи( је&е јђге 4>Ш(ђспинд пђег Ие <Е(а(>(* гаг1(а(еи, ии& 1>оф, теии 1>аб (о (ог(де[)(, е 1> ((1 с( е и ђ I е © е т (I и е V 1 и ги ф ( I а и д е г ЗеН аи Не(ен (еКеиеи бафен. ШЗени јф (о Кши ииђ шаии ђеб ?»1аф(в тејпеп 31и0(1ид тафе, (еђе јф је&ебто 1 ете иеие 'ЖегГтпгМдГеК, и)о»он Г(ф „К(а8пЈк" ин1> (еЈн ©ра}1егдандег н!ф(б (гатнеи (а((еи, о(тнф( (1е ГеЈие §ч(о(о(еи пи&, 1пе аиф »он 231е(ет 1пф(б (гаитеи. 81е тегђен ипг п(ф( д(аи()еи, КцЗ 1ф Јтшсг неие дагсгЈшГиМдГеКеи (еђс, шеК @1е П)1((си, 1?ајз еЈпс @и(е ти- пн 31п((еги ((еђ(, ве! ии0 а1)сг 1и (1и((ет 9Јаф(еи Ие 6(га((еи 1)е(еиф(е( (хно. 2ВеК дс(сђ((, те1н Зсеииђ! @е* гађе шеии Не б(га((еи 5е1еиф(е( (ш1>, (еђе 1ф ат ђе((ен. 3(( тс1И 2(иде н!ф( геде(гсф( ! ои((пиг(, ођсг ј(( ст аи&егсс @птР »огђаиОсн, 1>аЗ ше1р 1ф 1пФ(, а1ч'г јф (е!;е јеђс 9Јаф( ФЈидс, Мс пф (ои(( иидеи^в »ог(шЕ>еи ииР аи( Ме јф ©1е аи(тег!(ат тафе, Гапп( Зђгс §с(:ег пе 1еп ^с(егп »ог(пђгс, 1ш6 31е 1> е 1 X а д пСчч- Не @1ден(фа((ен, Геи Зшес! пи1> @г(о(д 6Је(ег @а» фсн ((ф ЗЗекђгинд »ег(фа((еи. Зф п>с$, сб Миђсп Зђнен !е!не 91о(еп аи( Зђгсн Збсдеп, сђег !оин(еи ©1е ап( еЈиеи ђег<= 1чи фаептдег ((о((еи. ?Нн'г инпи @о((, ппе 1пс(е ((нђ и(с1)I (фои |"е(И"( ап( ејпет Жпдеиђ* р(ађе Гпчг !тф»ејб де(е1)Нф(с(е фабНпдег де« |'(о(рег(! ШНе Ме(е 1е1)(еп ођег 1е1чп иоф, !атеп (одае 311 ђођен (§ђгеи ппО егјппеги (јф ()аи(јд ап Ме п)иен ји ХђеП дешогГсие ро?(сг1оге 21и((г1(фипд Геб (гаде деинпрепеп 5Б(и(еб. 5П(о 1Ш1- !еП1е Зчиф( инР Чен!еи 01е 0а(5, шсни Зђиеи аиф та« 3)Јеи(фКфсб ра((п'еи (о(((е, 1111 9{о(()(аНе 21и((а((сн 1ч((еГ)ен, 1н те(сђен Зђге (§()ге пп( 911тс(( ип1> ^апеп еерапг! ипгв, то1нп аиф 21Г»о!а(еп ст @е(фа(1фсн тафеи. ЗФ д(аиС>е, еји ©етНиег (1(31 (фон оћт ипгђ наф((еие (Цеп, 1>а«п( Ме бђге сЈисб ФиНии; дег«3 Ше|пд((снб 111 Ме(ее ©еКе име^ее ђегдс (1е11( П)11'Р, Ме — ипе сппде 1ч[)аир(еи — и иг Гигф ©ф(аде депКен 1)а1чн (оп 2)Ге „8;1б1с1Га" инЦ (сејпф Г1е(сб 1Пф( д(аи1чн, шаб 1ф аиб Гет ©гинСе (фИе$с, шеп (је, пмс нпе еи 1пде „СппапнЈСИ" (адеи, Рси аи (етсг (Јђге 93с1'1еЈ(еп |*(а(( п)н аи^Јиђаиеи, аи Ме 9Ваи& ип( дгсЈЈбагеи 0аг1>еи ђЈидешаК ђа(. — Ф1е(е (51)ге шпс ГеЈиет (§иде1, инР аиф пиг ничпден адеп(фен ји Јђеп, тан !аин не аиф )пф( аи( Леп'еи т де(сј)(о((«иег @е(е11(фа((, (ои(|сги ииг Рани егшсгГчн, шеии аиф ноф аи1>еге а5е1'61ен((е — таи ^шаг 1Пф( иафшеј(е(, — ађес ^је(е еЈиет н а ф д с ш I е (е и шег(еп !6ииеи. 2И(о »01шаг(б, ЗгеииО ф(1а((ег(1'с(сг, [>ег вје |1ф бе(а<5 иеннеи, а1нт ииг (анд(аш оогап, (он|К — ((о(ре1И ,.€|с ГНнт Мсаи( ип(аеп @ајТеп аи(де(1арреКен Дч|'(ен ©1е1)е, Га Гошше јф, ођне еЗ 311 шоИеи, аи еЈие еешпиег ®?ег!< шГпГјдЈеК. ©с1 шеЈнен 21иЗ(1пдеи (гснГе јф ипсГ) јеРе?И1а(, 1>ар 1ф аи( гфгј« ииО 2.гК( (о еЈне оОег шеђгеге Гптг ејцанРег де(адегге Ј?ј((еп (се((е, шеп јф д(аи1не, Ра(ј шаи аи( Ме(е 51г( (пг ипф ииО а(!е јеие »огде(огјЈ( ђа(, ОЈс $1е1ф