Земунски гласник

89

квор&ена, и на то вам одговарам, да сто вп и вама подобни криви, који кад автономију у руке добисте, онако поступасте, као Циганин, кад је царство добио, па је прво свог оца обесити дао, ви исти иоказасте да нисте ва самоуправу, док сте 'аакон тако наопако толковгии и људс ни криве ни дужне своји свети грађански права лишили, то неби никакав деспота учинио, то јо повод свима раснрама, и ако до какве истраге дође, некривите Најића, цего вашу нсвредост аа самоуправу, накост и себичноет. А што ми се иребацује да се нисам на конзисторнју (која још ни устројена није) обратио, в«дим ово да ми нико 8америти пеће, ако ја као стари војник моје право пре од сабље него од кампдавке тражим. Даље и ту би вам хтео доказати да нисте вре.ш за самоуправу, кад у призреље неузимате, да би се могдо, што закон незакраћује удовдетворити, а то је следеће: Ви врдо добро знате, да овде у меету има некодико жена, које су досада вајвеће порезе, како државне, тако исто и грађанске плаћаде, а и код сдедујућег поповског пореза јамачно нећеду поштеђене бити, него ћеду опет највнше пдаћати. § 13. истина жене искључује од ивборног реда, али незакраћује да њихови мужеви љи застунати несмеду, а по грађанском ваконику муж је код сваке придике ваконити заступник своје жене, вашто је неби могао и код православне црквепо-шкодеке ошптине застунати? Из свега гхоступка морао би човек на неповол.ну мисао доћи, да исти, који том стазом нођоше, на то иду, да све с пута укдоне, како би по мутној води ловити могли. Напослетку г. Дописпиче што се тиче 1848. године то сте могли изоставити, ја се нисам никада Фалио , нити од Земунаца , а још мање од клике какве награде тражио, држава ме је одликовала, а потомство внаћс уважити, но садашња генерација требада би да ми бар тодцко права ушивати даде, холико мој кочијаш Лаза Ребуе и баштован Спиридон СтеФаиовић уживају, јер они имаду права бирати и избрани бити, а ја немам. Оводико аа сада од Мајора Псре.

Штованн г. урсдниче! „Ко љубав и нријатељство нигда тражио није хиљаду пути сиромашнији је но онај, ко је већ обоје изгубио." Истиност и важност изреке те с моје стране нотиуно се одобрава; с тога Бас учтиво молим г. уредниче! допустите, да путем цењеног „Гласника" уиравим неколико речи ономе, кога се тиче. За ово кратко време, откако се у Земуну бавим добих од једне и исте особе (судећи но руконису) четири дисма али без иотниса. Истина сва четири писма изјавл>ују ми осећаје искреног иријатељсгва и иуна су лепих савета и пуних опомена; но ја држим да се то изјавл>ивање може и другим начином догађати, а не само писањем непотписаних писама; и с тога се усуђујем том незнаном пријател>у, што тако јако снисходи, те маленкост моју са иријатељским осећајима, саветима и опоменама обасипа, своју истину и озбил>иу молбу изрећи: да ми се у будуће, ако ме с нисмом посетити мисли, са иотиисом свог часног имена јави, јер ионуђено склапање пријатељства иримам само од оних особа, који ми се без маске јављају; а на савете и опомене такових л>уди, што ми за све о чемуговоре и саветују н својим именом нејамче, нимало важности не полажем! Да, незнани брате, име на среду; а у противном случају ноштеди ме са писмима, да ие дођеш у ред оних створења, која и непознавајући их, нрезирати морам. У Земуну, 1. дан божића 1868. Ст. Л. Мнлишнповић.

Пзјава. Свом је становништву наше варопш познато, да неки наши назови законобранитељи, на основу највише ц. кр. одлуке о устројству наших црквених општина свој рад одпочеше. - Но , јесу ли напш ти неки назови законобранитељи закон онако, као што треба појмили? Еда ли су добар темел> овој првој својој згради иоложили? Да ли су иред очима имали само благо цркве и школе, ове две највеће светиње народње? или да нису неки од њих занешсни к оној мети тежили? То су данас најважнија нитања у нашој вароши, која јопг решена нису. Но доследност нашим назови законобранитељима недопусти од свога рада одступити , него они ево до данас смело и неустрашимо напред корачају. Они одпочеше изборе, нехајући ни најмање што је скоро половииа верни синова цркве православне од свога права искључена, али да ће ти синови, та браћа, нрво терете, пак после тек права добити, то је известно! Та за име Вога господо чувари закона, зашто се неугледасте на браћу Новосађањ ? Зашто не на Нанчевце, где је дванут већи број Срба, него у нас? Зашто кроз тако дуго време рада вашег неуиитасте бар духовну власг нашу, него остависте скоро половину ваше браће да се сами нопаште себи право тражити? Иустите их као оно лику низ воду. Но на ово може ми ко само то рећи да свуд.ч бива тако где је прелазно стање; но и на то сваком одговарам, да иигдс овог потварања, ове грдње нема, но само у нашој вароши, и ако ико, то се заиста ја гнунгавам ових гадиих порока, који се наиме у вароши нашој од дужег времена као куга шире. Ево ово ми новода даде да мојим многим познаницима и пријатељима до зиања доставим да ја ни због чега другог нсдостојити се увршћен бити у листу бирача нсго ли с тога, што од последње године мога туторства (свсто-богородичног храма) још један незнатан рачун до данас расчишћен није, а тај се рачун у суми око 200 Фор. а. в. еастоји. Но запитаће ме ко : зашто ? Ево зашто: Ја сам за прве две годинс мог туторства најточније рачуне предао; а да је то истина, сведоче подписи покојног А. Карамате, А. Д. Јовановића и Ж. Васил>евића, које су оии као одређени одборници рачуне прегледали и за најуредните нашли. А што последње године нисам донде рачуне положити хтео, док ме најносле и сама политична власт наиоменула није, то су ми заиста препоручили нелико општинара и више осталих суграђана, еда ли би тиме до оних свето-штколајевској цркви општећених, а до данашњег длна јоиг пенакнађених 523 Фор. 25 нов. а. вр. дошли.*) С тога да1сле сваком на зиање стављам да означену суму недугујем ја; јер са предавањем црквених рачуна предао сам и сав новац, који незнатан беше; али се тек доциије иоказа дефицит, а и тај бсше иевнатан и који би до данас заиста измирио , да није оиште познати интригант, а мој лични непријател> знао тако измајсторисати, да ме је са мојим посљедоватељем садашњим тутором г. Ђорђем Д. Јовановићем довео до таког несиоразумлења, да до данас у свој ред овај рачун доведеи није, дакле ово је главни узрок. Али игга је још важније, већршом имао би иодмирити овај рачун мој задруг тутор Ђ. Д., почем за сто и интересе дугује, аја сам на његову молбу из моје доброте у протокол примања уврстио га да је платио, које још до данас учинио није. Тако дакле свако потварање које се у вароши нашој о мени проноси од себе одбијам и изјављујем на искање випге мојих пријатеља и познаника свима опадачима моје највеће презрење , а нашим неким назови 8аконобранител>ттма просто то велим, да сам до данас заиста ие само од народа поревење уживао, него ми је у руке поверено било випге знатних пупиларних имања и нск не мислс, да ми је *) Боље би било, да се ти назови законобранитељи старали, да тај дсфицит нстерају. Тиме би сада оштећеној цркви већу помоћ чинили.

жао пгто у листи бирача име моје увршћено ниЈе, ма да моја Фамилија од сто година овде постоји, и ма да сам ја између првих који највећи порез плаћају, а многи и многи знају колико сам ја на црквено-просветне ствари до данас прилагао. Нитаће ме моји поштовани суграђани, зашто нисам пре ту изјаву изнео на видик. Овима одговарам, да сам ја непријатељ свзке распре , нити хоћу без нужде кога да вређам. Ја сам до данас сва грађанска одличија имао, а не тражим такова у будуће , јер су ми како стање здравља тако и године такве, које зактсвају мира. Напослетку само то још да приметим, да ти наши назови законобранитељи ми се свиде као српски уставобранитељи 184:2. године, који толику штету Србији принесоше. Стеван Јоксимовлћ.

Ј)0Шфее- СгЈифсп. Зп @фђ>чтд дс&глсђ( ипђ »оп теђгегеи Зеидеп 1>е(Ш1д( егђаИеп, ђајј ,§егг 31п(оп беап) ј!ф 1и 6((епШфен ?о!а(еи ег1аи6( ђа(, и1чч' тете €|Зегј"оп »егГе^епђ (1ф аибЈи(а[(еп, а!б аиф пиг Тијјешид и&ес ваЗ $иМЈ?ит, ге[р. Нс ))(. *. (1'а(1е ђеп 9)?ииђ 311 1сдеп, Не Јф гЛе деЈћап, ипђ Ме дсс1дпе( (гп1>, теиит 91и(е а!§ ©еЈфа^тапи 311 (фавен, ег(ифе 1ф дсиашиеп фепп 2111(011 ?еш!) ђо(11фГ(, |1ф ђегагНдег 21и?# 1а((ипдеп т 1>ег §о1де, 511 оиђаКеи, ит шф( јђт инђ ппс ииНеО(ате (§ои(Ц{1е ђе1'»огј1ии(ен. ©етПи, 16. Заииег 1869. |Георо1* §а |јтанп.

Американских кожа добити ее може у већој партији и особито доброг квантитета, 18 до 22 фунте тежиие, по најумеренијој цени у тргопини А. Д. Јоваповића у Земуну.

КОШШШЈ НЕТРОВИ ћ из Горњег Карлопца препоручује свој најизврснији Француски зетин у великим Флашама по ф . 1.80 Флаша. Нада се , да сваки који једанпут узме да ће га и више пута узети, јер ће се осведочити о доброти истог зетина. Добити се може у Земуну код матере госпоје ОтеФаниде Петронић бабице, а у Београду на варош-капији у кући г. Петра Анастасијевића златовезца.

Књнжекнп оглас. 0 трошку кљижара Александра Вагнера у Вуковару изашлајекњига под насловом: НЕЧИСТА КУћД. Драма у пет радња. Превод с немачког од Алекс. Поповића. Стоји на 50 новчића, и може се у свакој књижари но тој цени добити.