Земунски гласник

114

Руна на рукаву. (По Чоке-у.) /74 (Свршетак.) „Затим ми каже мој пријатељ Иванић за ону ваљану сироту удовицу, чијег сам мужа врло добро познавао. Он беше још из малена мој пријатељ и др)т; а његова госпа је прави анђео, који на себе лик жене носи. Да је мој пријатељ Божић није љубио, ја би је заиста за жепу узео. Јер ја сам је потајно љубио тако да нико ништа приметити није могао. Али сам опет морао од љубави своје одустати и страст ову утипгати, која ме је, искрено ти кажем, доста муке стала. Иванић ми је увек јављао за моју не суђеђеницу, па кад чух да је добри Божић у сиротињи умро, таки препоручим његову сироту удовицу Иванићу да се о њој стара. Зато је и иреместимо у Липовац. „Јер ова госпођа," говорио сам Иванићу, „зацело знадем да је исто онака поштена и непокварена као и досад што беше и да је прави анђео." — „Ако је она анђео," рече ми на то, „то јој ћерка сераФим мора бити " — .,Хм," помислим ја, „ако је баш тако и ако је Миливој ваљан човек, то неће згорег бити. Е, тако госпођа Божићка остаде онде са својом серафимом у Липовцу, па одма затим и тебе тамо намеетимо. „Кадгод си ти долазио у варош да банкеру новце и рачун предаш ја сам увек кроз Липовац преобучен иутовао , а срце ми тада најнећу радост осећаше. Право да ти кажем, ти си за годину дана врло много учинио. Зато се и одважим да те за сина примим и сво моје имање теби да предам. Јер јамишљах: „Миливој са свим мојим трагом корача. Он је један ваљан младић. Али питање је да ли ће и он мене као свог оца љубиги моћи?" — О, Миливоје било ово искушавање или не, била моја погрешка, мени је све једно; теК смо хтели с тим да проводимо, којом је шалом и твоје срце у великом искушењу било. А ти се нећеш зато срдити. Ти си ме једини овако стара и нејака усрећио и у изгубљено блаженство онет увео. Оад дакле свака шала престаје. Ја идем с тобом у Липовац; с тобом ћу заједно живети, помагаћу колко ти могу; у селу ћемо ново небо и ново уживање сгворити, укомЈ.емо живети као вергш синови божији, чинећи и доселе невољним добра, ш гујући његову свету вољу. Сада ох,ак) остарео и сед признаћу и ис-

поведити моју стару и верну љубав госпођи Божићки, а ти опет твоме милом сераФиму. С е р а ф и м. 0 томе нисам у стању испричати какву радост, благодарност и љубав осећаше Миливој. Првог вечера, кад се у својој соби сам нађе, падне на колена и сузом радости подигне руке и захвали божаственом провиђењу, те седне за писаћи сто. Он описиваше госпођи Божићки своју срећу а Милеви осећаје и жеље свог срца. Госпођа Божићка одговори на Миливојево писмо тако, као да се на ново родила. Она му јављаше, да је Милева потиуно здрава и да сада у иотајној радости и срећи као неко. више преображено биће изгледа. И Милева му је гласала, Миливој је читао њена писма кад год је прилике увордао да је сам; па ако их кад баш није читати могао, потајно је сматрао ретке, које је њена њежна рука писала, а кад ни то није могао чинити, увек би држао руку на ове свете листиће, које је свакад поред себе имао и онда би му се чинило као да Милевипе руке додиркује. Али девојче ово понашало би се и у својим писмима тако чудновато као кад би се с њиме разговарала. „Не" писаше муона, ја вас не љубим. Ја вас не могу љубити и ево уверавам да никада таково осећање према вами моје срце није имало. Ја само моју мајку преко свега л>убим. И цео свет љубим. Али вас — од вас ме нешто отуђује и гони. Ја ни сама не знам како да сватим ово да вам оиишем. То је само неко поштовање. Али ви добро чините што менељубите; јер више и не заслужујем. И то је већ сувише да имате времена и помислите на оваково незнатно створење као што сам ја, и да рећи можете да би вам свет без мене празан остао. Ал — ја вас да љубим — то би много било. Ја се плашим да с таковим простим речима моје осећање скрнавим. Ваша унутарњост нешто божаственог скрива, што сам за време вашег бавлења приметити могла. „Ја се никад не усуди да вам усмено искажем, али овако од вас удаљена свака страва престаје. И ја сам тог увереЊа, да се човек само зато усуђује богу се молити, што га видети не може. Без вас, истину вам иепонедам, без вас пеби живети могла, али како живети и с вами непрестано бити могла, то незнам. Будите дакле спрам мене лад-

нокрвнији; угушите овај чудновати осећај, који ме сву потреса кад на вас помислим; будите као и други људи!" Господар Марић, који ово писмо мораде прочитати, а увек је таково што радо читао смешио се је: „Миливоје!" рече му, „тај сераФим чини ми се да те за свог херувима држи. Али децо моја небесног света, екорим ћете се у тело обући. Само се стрпите мало! Свршетак. Радосније није могао Марић свог посинка у Регенсбургу изнепадити, него кад је једном с њиме код Иванића на ручак отишао и баш у собу кад уђоше, застану још у путном оделу и госпођу Божићку и Милеву, које им на сусрет нотрче. Миливој сав иребледи од овог изненадног доласка, загрли госпођу Божићку, али на Милеву отуђено гледаше, која непомично, зажарна и с нуштеним очима пред њим стајаше. Ова три господина ири столу су врло весели били, а господар Марић открије госпођи Божићки како је он још као младић њен први обожатељ био, а сад као стари најискренији пријатељ. — Но наскоро и она њему све искаже. „Али ваша ћерка и мој син канда се још једно другом и зјадали нису!" шаиие Марић својој иријатељици: „Хајде да их одведемо у врт и тамо саме оставимо, па нек се изговоре." Тако одоше сви у врт. Међ цвећем и жбунићима лако се потајно место нађе. Миливој и Милева баш с намером оцеие се од осталих, а међу тим отац Марић и Божићка разговараху се о будућој срећи ових младенаца. Часови су пролазили, али Миливој и Милева никако још да се иокажу. „Тај посао чисто ми бригу задаје," речиће госнодар Марић, „зацело да су ово двоје од нагли и бујни Осећаја као самртници пребледели." Марић ухвати Божићку за руку да потраже своју децу. Иутем ни речи нроговорили нису. Одједаред дођоше до једног густог жбунића, где под једном ладовитом лином загрл>ена деца сеђаше , која кораке својих родител>а ни на ум узели нису. „Хвала богу да сте још у животу!" повиче Марић. „Бре јеете чули, то ми се баш не допада од херувима и сераФима! Гле ти њи! сутра вас таки из раја истерам; јер ете окусили нлод познавања. Мора