Земунски гласник

182

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земуи. Из поузданог извора дознадосмо, да је и наша варош одређена да буде излазна тачка жељезничке пруге према Србији. То је услов који је наша влада ставила како друштву државне и-сељезнице, које хоће да повуче пругу из Кикинде на Бечкерек и Перлез до дунавске обале према Земуну остављајући Панчево на лево, тако и друштву, што тражи да гради жељезницу из Пеште преко Новог Сада до Земуна. У Београду се већ налазе инжењери ради премеравања, јер ће се још овог пролећа, као што кажу, грађеђење започети. Ово дана говорило се у Београду, да ће се код Вишњице аустријска скопчати са српском жељезницом, а до Београда да се начипи само једно крило; но то као да неће влада српска дозволити, што би било противно и нашем горе наведеном извешћу, које, као што рекосмо добисмо из сасвим поузданог извора. Колико нам је мило, што овај повољан по нашу варош глас читаоцима саопштити можемо, толико жалимо што опажамо, да су неки наши суграђани противни, да се паробродском друштву уступи она просторија, коју друштво тражи крај дунавске обале за пристаниште својих лађа. Основи не виде нам се да су уместни, које они у том погледу наводе. Јер као што смо већ у прошлом листу рекли , није у интересу наше вароши, да друштво оту!)ујемо од нас, од кога наша варош највеће користи има. А особито не треба у ово време да га отуђујемо, кад се у Београду чине припреме, да се савска обала крај ђумрука регулише и од чести да се уступи паробродском друштву на ужитак. Ми се надамо, да неће варошки заступници наши у том погледу што закључити, одкуд би произашле грдне штете по нашу варош. Има случајева, у којима одговорност варошких заступника престаје бити само моралне природе! Јавили смо у прошлом листу, да ће се у понедељак држати седница општинског већа; али те седнице није било, почем се г, Градоначелник разболео, а нредмети дневног реда су важни, те је хтео да буде учесник у већању, па зато «е је и одложила седница и држаће се као што чујемо сутра у понедељник у 9 часова пре подне, О црквеној оппггини немамо ове недеље ништа јављаги, ван да је

изјашнење г. свештеника Н. Савића отправљено часној конзисторији. До који дан држаће се скупштина ради Новог избора неких црквеНИх тутора, почем неких од изабраних не хтедоше се примити тога почаснога звања. У проптлсј одборској седници, за коју јависмо у последњем листу, ова су лица изабрана: За туторе у св. богородичној цркви г.г. Манојло Лаушевић, Лазар Урошевић и Јован Старчевић; у св. николајевској цркви: г.г. Јован Чутуковић, Петар Хаџић и Димитрије Стојановић; у контумацкој цркви: г.г. ЈеФта Вучковић и Димитрије Николић Јаснић; у горњоварошкој цркви: г.г. Јован П. Јовановић, Матеја Свиларић и Теодор Смедеревац. За кураторе Фондова у долњој вароши изабрани су: г.г. Игњат Василијевић и Живко Лончаревић; а за горњу варош придодат је г. тутору Јовану П. Јовановићу Ђорђе Пејак. За старатеље сирота избрани су за дољњу варош: г.г. Игњат II. Јовановић и Гаја Николић, а за горњу варош г. Коста Банатовић.

(Задрулшо.) Овдашља немачка певачка задруга даје у суботу 5. о. м. у дворани код „црног орла" трећи свој редовии годишњи концерат са игранком. Распоред је овај; 1. Певачка химна, певаће вбор. 2. Серенада, тенорски самопев са мумљавицом певаће Ф. Ферко. 3. Два гренадира, песма од Хајна, певаће г. Годдштајн, 4. Вечерња песма певаће збор. 5. Нросјаче, песма за женски глас, неваће г-ђа Амалија Шандор. 6. Недељна песма, певаће абор. 7. Двопев за тенор и бас, певаћс г.г. Ф. Ферко и ј. Штрауб. 8. Дитирамба, полка-мазур пратиће на глосовиру г. ј. Штрауб.

— У великој недељи имаћемо у Земуну ванредну забаву. Управитељ јахачког друштва г. Беноа Фуро, који сада у Београду даје претставе у циркусу, намерава овде у речено доба приредити велико утркивање на коњу, са наградом. Прва награда, као што чујемо, биће двеста Форината.

— Из Ст. Пазова добили смо два догшса, од којих само овај и то у одломку саопштити можемо; „. . . Ономад у недељу скупила се црквена скупштина у школској дворани, на коју дођоше много скупштинара, да саслушају по други пут изасланика конзисгорије г. пароха А. Јовановића из Саса. Као комесар политичке власти беше ту и поручик од управе г. Бакић. Конзисторијалии изасланик изговори кратку беседу скупштинарима и прогласи три ску пштинара за бунтовпике и рече, да се мора скупштина расгерати и други

избор одбора предузети. Затим одузме протоколе црквене и предаде их нолитичкој власти. Скупштина се разиђе врло огорчена гим поступ ком, вичући, да ће исте одборнике наНово изабрати. Неки се скупштинари туже, што су липјсни звања, особито перонођ, који је под платом. „Ала наше за мало бијаше." — 2(5, ов. мес. дошао је овамо г. ђенерал Кшиж, који је овде веџбање наших граничара прегледао. Том приликом посетио је нашу цркву и школу, као и еванђеличку цркву и школу. Походио је и трговине , па је распитивао како радње пролазе.

— Из Панчева добили смо ово извешће: Ово дана приспеше два наша грађанина из Беча, и донеше неповољан глас , да је намера жељезничког друштва, да се пруга провуче преко средине рита тако, да би Панчево више од сахата било _удал»ено од жељезнице. Усљед тога скупило се варошко заступништво и одлучи да пошље у Беч два денутирца у лицу г.г. ГраФа и Ламбовића с налогом да се о истинитосги тог гласа увере и да ишту да се пруга жељезничка преко Панчева повуче. Ова намера ждаљезничког друнггва види нам се да је против сопственог интереса, јер варош, као што је Панчево са знаменитом својом трговином, доиста би била штација боља од сваке друге у доњем пределу. Узрок из кога хоће да мимоиђу Панчево са жељезницом није познат, ако није опет тако назови стратегички узрок , који је последн.их двадесет година развићу трговине голему штету наиео. Па вала не може се држава ни са својим стратегичким усиесима за сво то време узносити. Кад ће један пут код нас пресгати да се жртвују животни интереси народа којекаквим проблематичким покушајима, — Наши свеџггеници присташе на то, да се њихови дохотци по досадашшем начину намирују,

— Нага дописник из Београда пи« ше нам ово; Чеси, што станују у Београду, склопили су друштво „Чешку Беседу." Цељ је друштву да материјалио и морално потпомаже Чехе у Београду. Своки ("ловен може биги члац. Дружина је прошле не* деље имала свој састанак. Камо срећа да се и ми мало боље заузмемо око наше сиротиње, — Пре неки дан, нолагаше амо испит адвокатски једаи самоуки правник, али га не положи