Земунски гласник

188

мајцн. Код нас се полаже адвокатски испит пред судијама, од којих ретко да је ко год свршио права. По нашем мишљењу боље би било да се такав испит подаже пред комисијом, шго би се саставила од најотличнијих правника, јер тако не би које који постајали адвокатима и били од штете по народ. Зато наш сељак кад чује име адвоката бежи јадан и клони се као ђаво крста. — Од дужег времена бави се овде у Београду честити Орбин г. Карић проФесор геограФије на одеској академији, који је амо дошао зарад поправке здравља. Кроз неколико дана полази г. Карић наТраг у Одесу. Као што чујемо он је тражио проФесуру, не зарад плате, јер у Русији му је плата четири нута већа, но што је овде имају проФесори, }{ећ с тога што је Србин. Жао нам је што немасмо среће да нам такав човек остане у Србији. Ваљда с тога не може бити г. Карић проФесором што не написа неку „зоолођију по др. Панчићу и Лајнису" или што не н})еведе неку г Хортеозуили ваљда с тога што незна да тумачи шта јс слободно иисање (слободна штамиа) онако као што га је својим ђацима нротумачио г. М. УпиТан од ђака, шта је то слободно нитање одговорио им је: „слободно писање је, писање лежећи, стојећи, жмурећи. левом руком, десном руком и како годти је иоља." Ово би дрл-сали за неку иронију, да то г. М. није опказао ... — Читали сте у Видов-дану да ће наш Београд посетити талијанска оперска друукина. Могу вам јавити да она овде неће давати претставе и ако су се доста н,их нретилатили са седам дуката за једну ложу. Садашње позорипгге је врло ограничоно, те неби имало толико дохотка да се трошкови о таковом подузећу намире. Зато и јесу неки од наших мецената одвратили подузимача од своје намере, нозвавши да дође до године, кад буде ново позориште готово. Жаонам је што су се београђани тако издашни показали према талијанској опери, а на књижевство слабо обраћају нажње.- Зар није жалост што ваш лист „Земунски Гласник" који тако ва.т>ано обделава наше народнонрпвредно нол.е и стварпе наше интересе заступа, па у српској престолници тек има десет предплатника ! — Убица Стеван Марић дуванџи ја овд., за ког сам вам у пређашњем листу јавио, осуђен је варошким ; еудом на шест година робије. — Из Београда чујемо, да је познатом књижнику г. .1»уб. Каравело-

ву дозволила српскавлада прелазак у Србију. — „Застава" јавља, да је рекламациони одбор за рештаурацију новосадску свршио свој посао. Резултат је овај: Срба бирача има 812 , а свију други т. ј. Немаца, Мађара, Словака, Руса и остали Славена, Евреја. Јарчана, Петровчана и други Несрбаља са стране 727. Српска је дакле већина од 85. Немци су дали рекурс против 59 Србаља, а Срби дадоше .иапротив 52 Несрбина и осим тога 1б Срба ља сами за себе рекурирају. Она још констатује , да је зам. градоначелника свакојаке махинарије употребио , како би само несриека већина произвела се. — Из Загреба јављају, да у Карлштату и у Бинковцима комисије о томе већају, како да се устроји кордонска стража крај турске границе, коју досад чуваше граничари. Ова Финанцијска стража вршиће осим тога још и Д ]\\те дужности н. пр. пазиће у местима што су близу границе на криумчарење са соли , као и на оне што пеку ракију или саде дуван. — Саборски иосланици Маљевац и Рушевић, што и сабор одобрава, наваљују, да се поднесе нредлог за уређење муницинија и општине као и урбарских одношаја и кућевних задруга. — Бискун Штросмајер и Каноник Рачки отишли су у Рим. — Управљајући одбор нар. хрв. позоришта обратио се загребачком сабору са молбом, да се позоришту субвенција повиси, наводећи да садања потпора није довољна ако се хоће да позориште постане завод сталан и врстан у своме послу. — У Бечу чине се принреме за пут њ. в. цара и царице у Ердељ, коју ће земљу да носете још овог лета. Отуда продужиће цар и царица своје нутовање преко Буковине у Галицију. — Претстоји знатнаредукцију наше војске. Сваки се дан очекује с тога царска одлука. Овогодишње новачење иредузеће се тек на јесен. — Будимски град ће да се порунш а простор да се уиотреби за грађење кућа. — Јокаји и другови му издаВаће од 1. маја немачки опозидиони лист. Уредник ће му бити сада у Брисељу налазећи се Јован Лудвиг. Лист ће се звати „Нови слободни Лојд." — У немачким листовима чита се изванредна вест о претстојећем путовању црногорског кнеза Николе

у Цариград. Султан, веде, предаће му Херцеговину до Неретве, над којом ће области под сузеренством портиним владати (?) — Из Букурешта пишу да се опет бугарске чете у Бесарабији организују. Пре неки дан 560 таквих оружаника пређоше влашку граниницу у четама од 10—12 момака и упутише се Дунаву. — У Румунији се јуче свршише избори посланика за камеру. По досадашњим извешћима имаће садања влада мајоритет за се. — Из Цариграда јављају, да је тамо стигао глас, по коме су се у Брисељу сложиле дзе велике банкарске Фирме, на које ће прећи дозвола за грађење румелијске жељезнице. И ово извешће тврди, да постоји једнако још намера, пругу провући кроз Босну, а не до српске границе. Порта и Персија сложиле су се да заноденуту свађу због границе расправи мешовита комисија. Све је уклоњено да се оружан сукоб не догоди. — Бедујинци побунише се; ирекинути су саобраштаји између Александрете и Алена. — Из Кајира јављају, да су у позоришту намеравали убити вице-краља. — Јављају још, да су вође критских усташа што су у Цариграду позатварани, на 15-то годишњи затвор осуђени. — У Француској камари ово дана беше интересантна дебата изазвата сјајним говором старога Тијера, који је рекао , да Француска ни у чему толико не оскудева, као у личној слободи , која готово и не посто^и. Његов је говор наишао на жестоку опозицију од стране владиних људи. Либерални денутирци Л\ил Фавро, Никар и др. пребацише министру иравде Барошу , што је авансовао судију једног, при свем том, што је овај у политичкој парници, само у корист владину, не обзирући се на правду, изрицао пресуде. Том приликом рече Тијер , сиомињући иокојнога краља Луј Филипа, да сваки о овоме ваљаноме владаоцу треба да сачува лепу успомену. Због ове изреке хтеде му председник одузети реч. — Шпањску круну нудише оцу португалског краља Фердиианду, но овај нехтеде да се прими владе. 11 ротив кандидатуре херцога Моннасје-а неки је део народа као и цар Наполеон. Говоре, да је због тога велика забуна овладала у владииом кругу у Мадриту, те Серано хоће да да оставку, уељед чега ће се нов избор чланова регентства нредузети.