Земунски гласник

221

противан овом закључењу и на његову -молбуувађа се у записник, да се он не слаже са овим закључком. Иредседник предложи: почем је при постављан »у нових учитеља постављеио , да се потанко означе дужности уЧитељске у цркви и при црквеним Функцијама ваи цркве , то је нужио да би у будуће знали шта је њихова дужност, да се израде Н.ихове дужности, те да се у будуће њих имају држаги. Решено је, да одбор и сам увиђа , да ^је стара црквена општина пропустила то урадити и да се због тог и нередн догађаху, избере се пододбор у лицима г.г. А. Д. Јовановића, И. II. Јовановића, др. Ј. Миланковића, капелана Д. Руварца *г једног учител>а , кога господа учител>и изме5)У себе изберу, да израде њихове дужности у цркви и ван цркве. Нредседник нрочита одговор г. пароха Н. Савића од 15. априла иа достављси му закључак цркв'. ног одбора од 6. априла о. бр. 34. који у изводу гласи: У ночетку свога одговора вели, да ће и одбору познато бити, како је учитељски збор путем „Гласника" своју жалбу пре изнео, него што јује славној скуиштини предао. Даље вели: да се она жалба тиче само г. учитсл>а односно певца А. Кузмановића и вели да непоња којијуј : је правом збор учитсл&ски, кога он никако и неиринознаје и с којим ни у каквом сношењу нестоји, могао себи ту смелост узети, да у име г. Кузмановића ону .жалбу протнву њега уирави, итојош без подпиеа његовог! Дал.е г. нарох Савић вели: да из многих на више места протику њега наведених рсчи, подмеће му овај назови збор учитељски, да је он на речсног учитеља одиосио невца и ногрдне речи изговорио и вели да он за сада ово збору иротивуслови н да ће у време изтраге доказати, да јето просга денунцијација, коју дрскост оии себи узеше иред свстом његовом достојанству иоругу нанети. Да.Ће велн: да се из жалбе учитељског збора увиђа да је неко' братство схслонљеио мсђу њима, јер изриком веле „иаш брат Кузмановић." Братство ово нијс , вели, законито , јер је оно пошло оном страгшутицом неке части омладинства, које по нашим јавним листовима на срамоту вере и народности од највећег до најнижег степеиа свештенослужитсља наиадају и руж$, а и време ће, вели, скоро иоказати иашто оии смерају. Даљо навађа г. Савнћ, да по IV. Н1. А. § 10. имао би се г. Кузмановић, а иикако учител»ски збор, који се без одобрења и честиејше конзисТорије и ц. кр. високе власти својевол»но, изкл>учивши, вели, и нас евештенство као верозакона учител>е, и саму досада постојећу школску комисију, образовао, кроз оиштину на ч. конзиеторију потужити, која расправл>а међусобне раснре но § 10. између нароха односно певца и учитеља. Даље вели, да он држи , да ће ју и господа одборници уверени бити, да је збор још од самог ночетка свог смерао , па и дан даиашњи ко оној мети тежи доспети, да надмоћије у опште над свима заузме. Та узмите, вели, последњи поступак г, учител>а Кузмановића у 23. бр. „Гласника," иакће те се, вели, уверити и увидити, да није законитим путем своје названо ираво тражио , него је незаконитим нутсм сам себи сатисакцију узео, где је с.амо своју страс-т ноказао и у личну увреду његовс особс прешао. Дал>е всли , да се нада да ћс ју му г. одборници у смислу закона II. 'Нк. В. § 40. 1И. 1). при уздржању запта ц кв ног н«»млгати. Нанослстку всли: нгго се тиче жалбе збора | учите.1>ског, за дужност сматра, уважавајући закл>учак црквсиог одбора до знања доставити , да ју је својој високој духовној чласти на највише ренгење нослао; — тако исто због наиешене му безиримсрне норуге од г. Кузмановића иско изтрагу Од славног овдашњсг еуда. Решено је, да се нарох Савић писмено позове, да за осам даНа достави црквсном одбору жалбу

учител>ског збора, да изјави какав је неред био о св. Николи у цркви и да му се изјави жалба што није позиву оиштине одговорио и што је акт конзисторији послао. Председник ирочита м<">лбу г. Мите Николића, у којој Моли да му се даде сто његовог таста М. Петровића у штколајевској цркви и даје за њсга 20 Форината; решено је да му се да. Тутор николајевске цркве устмено изјави , да је он досад више иути позивао г. нароха Н. Савића и досадашњег тутора г. Ст. Андрејевића да донесу кл>учеве од касе, где црквени новци стоје, да једаннут касу ирегледе, но они се изговлрају да су изгубили кључеве и тако још вели и незна шта има у каси. Решено је да се има мађиетрат писмено умолити да позове г. Савића и Андрејевића да донесу кључеве и да Чутуковић прими од Андрејевића кл>уч. — Наша комисија, што ју је општинско веће изабрало . да у име земунског грађанстпа на дотичним местима настоји, како би се концесија за грађен.е и:('л>('знип,е од Осека на Земун добила, отпутонала је у томе послу у понедел>ак 28. пр. мес. До данас још не добисмо одонуд никакна извешћа о резултатима љеним, а ако нам што стигне и буде од потребе да би га одма до знаи>а грађанима нашим стапити паљало. изакићемо са ванредним листом. И иначе пемамо ништа из општинског деловања да јавимо. Градоначелник наш г. Мајор 1>ах отпутовао је ове седмице у Мехадију, да своје иоремећено стање здрап.ва поправи. — Из Београда јав.ва нам паш дописник опо: Нал.да сте и сами читали оно отворено писмо четрнајесторице ђака београдских у „Ноиом Позоруу ком се пели, како се иотиисани слажу са главном мишљу чј нка ..Ј11га хоће хрватска омладина и како ?" а та је: да је Југословенима једини снас јецшство и слога. Кад и.зађе то иисмо у ,,Позору" осморица њих одусташе од свога потписа, нелек да су њихова имена без њихопа зпања потписана. А то паљда с тога. што се неслажу с писцем горн.ег члапка; јер на пеким местима иисац мпого претерује. (,'ваки ради но свом убеђен.у. Тај случај, т. ј. што се пелико-школци слажу са тим чланком, произведе код пас велико незадопол.ство од страпе журналистике. „Бидов дап" вели , како ђаци велике школе не познају свој задатак, како су иа хрђавом путу . како не треба да со мешају у нолитику и друго којешта. Други ред јавићу ва.м за мудрост Нидов дапа." како критикује рад комисије. која је одређена за реоргапизацију школа. И „Јединство" пЈ )ебацује ђацима за тај поступак, али мпого блажијим тоном, одбијај \ ки им на бурт младост. Па и сам

„Световид" непронуститу прилиКу, а да мозак српској публици не оптерети којом богословском лекцијом. Збиља, кад је реч о „Световиду;" истина, да у њему човек не може наки никад паметнога , али што је изишао ту скоро у њему један чланак чини ми се није никад што смешнијега било. Писац тога чланка је неки господин Богоје , а ваљда ке српској публици бити познат , кад јој кажем , да је то тај., што ју је толико пута варао, издавајуки огласе на књиге „Зумбул," „Слобода," „Живот и смрт Карађорђа", некога листа „Братимства" и т. д. Па те оглашене књиге не могоше видети света, ваљда с тога пгго су написане одвек либералним стилом! Па и сад је тај господин издао позив на књигу „Мајстор Јордан" што преводи с хрватског! Е кад такав човек изађе, гга учи српски народ, шта мујепотребно, а и сам незна гцта му ваља радити, онда шта траба с тим човеком? — Ономад се је удавио богословац, Драгомир Маринковик, купајуки се, у Сави. — Циркус, што је дошао у Београд , не даје прсдставе, ваљда је банкротирао. Добро, те увидесмо да таке ствари нису нам ни од какве користи, век од штете. — Изађе нам један позив на неку новелу, од четрнајест табака, што ју је превео неки правник с немачког. Ми би с нагае стране световали преводиоца, да се мане таких превода, јер имамо и ми на наптем језику сијасет божији таког књижевног ђубрета, него да се прихвати нешто озбиљније за српску публику, од чега ке имати поред забаве и корист, као гато нам је на прилику превео г. Владимир Николик лабулејов роман „Париз у Америци." Но да ли је писац тога цењеног ромапа за цео евој век иисао приповетке и песме или је и негато друго радио? Ко прочита тај роман видеке зацело стручност лабулејову у друштвеним наукама. — Из Митровице нам пишу: Наш црквено-школски одбор почесто се скупља, да о свему века, што би нам стање поправити могло. Нама је особито мило, што нам се еве векма крепе наде, које емо у њега ; полагали и ноносити се морамо, пгго смо поверење своје доиста достојпим л>удима иоклонили. — Ови дапа имао је одбор и један доста шчгријатан носао т. ј. морао је да призове две женскин.е, које се у црк-вн сходно оном светом месту не нонашаху, да их посаветује. ... И Митровица ке скоро у својој сре-