Зенит

II. Minuetto semplice d'inchini e riverenze al ritmo dell'aria mattinale. Inchinarsi al sole che invermiglia con eleganza se con eleganza sospinge il vento. Ma a vento impetuoso che sferza gli steli inchinarsi accorti, giù, giù, fino alla terra umilmente paurosamente per non morire prima del giorno, Ritorno alla calma; foglie disfatte, gambi piegati: il bacio dell’aria gentile a papaveri sfiniti.

U znaku kruga

Virgil Poljanski

Ljubljana

Modre i crvene boje dvoranom pršte ples Znojno meso po dvorani О О kruži О О A vino divlja ро žilama divljih ljudi i telesa ples

Sve se vrti pleše opisuje krug, Krv vri Vri cirkulus! Boje blešte boje pršte krv vri u žilama pjanih kô šampanj.

Život Smrt Cirkulus!

U znaku života smrti u znaku ognja praha cirkulus!

Život Smrt Cirkulus! ОООО О О О Sve pleše u krugu оООО О О О

Drama

Ljubomir Micić

Zagreb

Drama je bit čovekova. Iz nje stvaraju se velike religije života. Iz nje postaje ono silno i veliko u čovekovoj duši. Ona je naš večni saputnik kroz sve časove patničke. Drama je večna i u njoj naša praiskonska i buduća duša. Duša mrtvih i još nerođenih pokoìenja. Duša i krv u drami je sve, Svetlo i sunce što pokreće njen život. Ne može bez krvi i duše biti u drami zivota pokreta dinamike, Krv i duša akcija su drame, U

njoj živemo mi razgoljeni sa svini porocima sa svim gresima sa svim bolovima. Ona je naše kristalno zrcalo zrcalo duše, U njoj bije zajedničko srce čovječjega boia. Drama i pesrna zrcala su i jedina povest vremena. Orci su obožavali antičke bogove kao simbole svoje najuzvišenije moći, Rimljani opet snagu i kult svojih heroja patosom kapitolskih petlova, A neki invaginami i brbljavi Shakespeare svoje kraljeve i žene praskom reči praskavih. I u nizu panorama sto nam se redaju u intelektualnoj svesti pred nama, svuda je refleks onih vremena t. j. svuda je t. zv, duh vremena. U tim dramama patosa, praskavih reči i panorama, duša je njihovog vremena, njihovog naziranja na svet, njihovog doživljavanja. Vrcmc duha je akcija t. j. duh je akcija a vreme imaginarni prostor u kom se la akcija i manifestacija njegova vrši. Naše vreme, naše Veliko Danas, đrugačije je od svili dosadanjih vremena, iako je to Danas tek nastavak Večnoga, iako je ono samo jedan piameni i krvavi blesak siine munje večnosti u kozmosu. Danas nema više za nas Bogova, da im palimo kresove i grešne žrtvenike, Danas nema vise kraljeva, da im se klanjamo, jer povratismo izgubljena naša prestolja i kraIjevstva. Covek je postao bog i on je danas svemoćni centar u vrtlogu i viru besnih pobuna. Sva divlja kola vrte se oko njega. On je u večnome viru. On se spašava a njegov Duh rasvetljuje tamni Strašni Fut kroz pomrčinu u budućnost. On je Bog koji zemlju nikad napustiti ne ce, Njegov Duh je večan a sve drugo smrtno i ništetno, I kad se surva sva prokleta i nesretna zemlja negde u ponor piameni, u sunovrat i izgori u vatrenam crvenom kaosu usijanih stvari, Duh će biti onaj veeni koji се ko feniks poletiti iz piamena zemlje na koji drugi, lepši i svetiji planet. Posta će Zvezda, koja će nam svetleti i voditi nas u večnome mraku. Covek je draina siina i najveća. Drama čina, događaja, doživljaja, izgaranja, a ne draina reči. Reč i ne može biti drama, Ona je samo jedan sastavni deo, jedan mali atom. Ona je slab smisao о činu ili osećanju о svem tajnom i dubokom što čini dramu čovekovu, a to se nikad i nikad neda reći rečhna. Hoćemo li da kažemo, onda tek osetimo da smo najviše ćutali da smo sve razorili. Reč je tek milostinja udeljena čoveku s velike i bogate trpeze tajnâ skrivenih dubokih svetova i velikih još nekazanih naših drama, Duše su nam razorene, Raznesene bezbrojem eona makrokozma i metakozmike. Svaki cas je otrovan što bi imao da bude ~sreća“ svaki čas ogorčen što bi imao da bude ~život“. Nema ovde „srece“, nema ~života“. Nasi su dani dani umiranja u vatri ludih fantoma što nam igraju pred očima kao bezbroj živih i uprženih varnica. Mozak nam iskri i ispaljuje vlastita tela, vlastite duše. Iz užarenih i usijanih tvornica beže ljudi i deca ispaljenih lica i očiju vatrom zatornom. Tražili su ~život“ a nalaze smrt, Tražili su ~sreću“ a nalaze grob, Ulicama juri bezbroj bose, bolesne i bezimene dece bez majka ili opet one sto prose za svoje nesretne i na smrti majke. Sudnice su pune ~zločinaca“ jer hoće živeti i jesti. Bezbroj lepih i palih devojaka nose svoje telo po vašaru i izvikuju panem et circenses!

13