Зенит

уопште предвиђали. То доиста није мушки, то није достојно чланова оне расе којој ми заједно припадамо и чије елементе од свога почетка, уносе зенитисти y своје теорије и y своја дела. (Душан Николајевић, по мишљењу његових колега новинара, највећи геније рода људскога, тек дуго после зенитиста, такође јаше на нашој раси). Додуше, са филозофске тачке гледишта, незнање треба да ce прашта. Али не може да ce опрости свесна воља за незнањем и криминално стављање друштвених и свих могућих запрека једном духовном покрету, да ce за њега не сазна. Не може да ce опрости организован бојкот свих часописа и свих новина, не може да ce опрости свесно лагање и заваравање нових генерација, које желе нова сазнања a упућени су нажалост да уче од највећих незналица. (Основа творачке вредности нових духовних манифестација, од свих je тако далеко, као Хималаја од Теразија). То лагање савременика и будућника осветиће ce брзо, и много брже него што то сами културни сарафи очекују. То кљукање незнањем и смрдљивим отпадцима професионалне кланице Европе, (која епохалним налетом руске револуције има да претрпи ривизију свих својих вредности), неопростив je грех свију, који су своју делатност управили y правцу антизенитизма. У борби против зенитизма, имени и безимени антизенитисти служе ce данас само оним средствима, која су испод достојанства сваког писменог човека, y најобичнијем смислу школске и азбучне писмености. И баш та нескрупулозност, која je колективне природе, за нас je један од најјачих доказа да je зенитизам конструктиван и виталан. A поред тога да je друштво, које je способно да без протества поднесе сву савремену хипокризију на својој савести, да je то друштво лажно, да je гњило, да je на дну, да je без оправдања, да je без икакве етичке основе, на којој би требало да почива. A свако друштво мора да почива на етичкој основи, највећој коју je међу људима уопште могуће поставити. Ово данашње тзв. буржоаско друштво, претрпело je свој последњи бродолом y судару капиталистичко-империјалистичких интереса. Зато зенитисти не пружају сламку тима утопљеницима. Ми томе друштву и свим његовим перјаницима не желимо ништа мање и ништа више, него што они нама и зенитизму желе да га нестане са лица земље, да га нестане са целом његовом људождерском организацијом y вечити неповрат. Мило за драго и ништа више! To je људски! Тај борбени пут y нашој поратној књижевности изабрали су зенитисти и они га до данас нису напустили. Искушења су била велика, суровост наших непријатеља тешко сношљива, a перфидност и подвала немају праве оцене y речнику нашег језика. Јединствена пљачка наше духовне имовине, нове и чисте, људске и човечанске приведена je y дело баш од оних, који нас стално сахрањују, да би они могли живети као лешинари. Таква богоугодна работа постаде пра-

année VI

numéro 43

6