Зора

ХАБАБИ

53

— Па пос'о, — рекоше обојица. Он повуче из чибука два-три дима, па их погледа. — А какав је то пос'о? — запита. Онп се погледаше. — Говори, — шапну Оснан-бег. — Говори ти! Осман-бег се закашља. па отегну вратом.

њега ненадна срећа ... иа ипак није знао шта ће. II Осман-бег и Али-бег виђенп су и богати су, па нпје то лако ријешити, кога би одабрао. — Не знам, је ли ђевојка рази, рече, само да не шутп. — Јес она, ако си ти! рекоше оба. Хусага опљуцну. л

V — Ми смо дошли, — рече, — да те нешто запитамо ... Знаш млади смо, па тако . . . А ја сам дош'о, да ми даш Хатиџу. — И ја сам допГо, да је даш меника, — додаде Али-бег. Хусага занијеми. Није то шала двојица <>• ова, па да ишту његову агинску кћер; то је била за

— Ама ја не знам, — рече, обојпца сте мп мутебер, па не знам кога бп урезшшо? А ја самстар... не знам... — Тп најбоље знаш, — рекоше опет обојпца. Он и опет опљуцну, па се замисли. Није никако знао шта да ради. Оно Осман-

Архимандрпт Јоаникије Памучина, српски књижевник.