Зора

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ

свака од таквих слика, свака од таквих особа ваља да има свој гаЈзоп сГеЂге. Ако која од њих нп у колико иж врло слабо утиче на развиће суштине и објашњење онога што је главно, онда се квари лепота онога јединства у разноликости, без чега иема ннчега што се улетничким назпвље. Нисдо наумни држати овде нредавање о техничкој обради романа, ну ово поменусмо само с тога, што смо ради да укажемо: како је већина особа у овоме роману безразложно уплетена. како је већпна у тако слабој свезп са језгром романа, са сижеом, да се пре може узетп као некп готово оделити део у роману. Милош Н Пејиновић, професор. СВРШИЋЕ СЕ. 08111 ап ЈМип: А^о Наг1с, рпрстез!; 12 рго§1очп Мо81ага. 2аоте1). Кпјјхага ^а^. Наг1таапа. Још подавно, — 1894. године ; — изапгла је из штампе ова књига; но пошто ни један српски о н>ој говорио нигје ; а пошто је то „приповијест из прошлости Мостара", то се свакако морамо на н>у осврнути. Колико се сјећамо, није ово прва приповијетка? коју је Осман Нури написао ; јер смо и прије имали прилике, да читамо неке приповијетке, под којима су потписани Осман-Азиз. Мислимо дакле, да се не ћемо преварити, ако устврдимо, да је и Агу ШаџиИа написао исти Осман, који пише у друштву са Азизом, те га због тога нећемо сматрати за почетника, коме би се могло и кроз прсте погледати. По самоме наслову види се ; да је Аго Шарић главни јунак ове приповијетке. Осман Нури хтјео је

да нам га оцрта, као једнога од оних храбрихМухамеданаца, који у оно доба нијесу били ријетки, ни као јунаци. ни као свијетли и узор-карактери. Но да ли је у томе и успјео ? По нашем мишљењу — није. Он нам 1е Агу Шарића оцртао најприје као бећара и кавгаџију, коме капетан Халебија забрањује, да се не смије скитати по ноћи; за тим га је изнио као лупежа ; који краде јахудијске новце, (и то г. Осман сматра за јунаштво!) а најпошље га претставља као нестална љубавника, који, док се једној дјевојци заклео на вјерност, тражи другу и с њоме „опћи у љубави", као што писац вели. Једном ријечи: овај Аго Шарић достојнији је нашег презрења, него ли наше симпатије. Хана, (прва љубавница Агина) такође је слабо оцртана. Док су се у нас Мухамеданке увстјек криле, (а крију се и данас) дотле ова иста Хана грли се и љуби и говори са Агом, као да је читала све модерне романе, а иза тога узима пушку и нож и бије се уз њега. А Хајрија (друга љубавница Агина) још му се и сама намеће на врат. То заиста није Мухамедански! Примјера ради, навешћемо овђе одломак из једне пјесме, коју, — у овој причи, — ијева Мухамеданска ђевојка из Мостара : Су1есет зат <1апуа1а зуо^а тПо^ ^га^о^а Су1есет зат ^а <1апуа1а, а гакапи(!) ^гШа, РагПа ^а ; пје^оуа1а к'о и оки гетси ; А1 8е ^га^ј и 8У1е! бргепи, оз1:ау1 те зато1;пи ; Ра И11 гесе: <1ос си, с1га^а ; и 1;уој 81аЉ1 пагисај(!!!) Наши Мухамеданци од срца ће се насмијати овој пјесми, као што ће се насмијати читавој „приповијести", ако је усчитају. Мислимо, да смо рекли доста, Мостар 1896. — 0 —

Биљешке из књижевности.

Шаљива игра Мило за драго , од познатога књижевника Драгомира Брзака, преведена је на њемачки, под именом Ђге Ђ1р1отаИп, Из народа и о народу. Под тим насловом штамиа наш књижевник Лука Грђић - Бјелокосић своје чланке о крсним именима, свадбама и т. д. од

којих су неки штампани у Босанској Вили, а неки се сад први пут штамлају. Ову књигу унапријед препоручујемо српској читалачкој публици, Са белог града. Војин Н. Караианџић штампао је четири своје приче из биоградског живота, под горњим насловом. Све су приповијетке почетничке, *