Зора

74

3 О Р А

иа за то је ириврженнк кнеза Вука, деенотова брата н Турака, с којнма најносле и полази нротиву деснота, те у боју гине од Синишине руке, иосле смрти Маринине. Док су ово двоје себични и ниски карактери, дотле је војвода Сннпша у свему светао. Он отворено изјављује Марини да је не љуби, на касније снасава од ње и у њу заљубљенога Јанка Угљешића, војводу нишког, младога сина ћесара Угљеше, достављајући му онај Маринин убилачки смер нротиву сестре му Влате и уверившн га да га оиа не љуби. Најиосле, по смрти Марининој, СинпиЈа јуначки гине у борби противу Турака, пошто недавно пре тога беше повратио своју баштину и Златом се оженио. Ово је језгро садржине, суштина овога романа. Као што се вндн, свп се његовн конци сплећу и полазе пз једнога чвора, ■— из Маринине љубави. Да се ово докучи. ннје тако ласно, а то и чини главну махну у уметничкој обради овога романа. Увиђамо да је Марина главна особа, па ипак по обрадн не бисмо то могли најочитије потврдити. Не само да то не бисмо могли учинити за њу, већ ни за једну особу у овоме роману. А, где год се у романима главна особа не истиче више евију осталих, где год она нпје видна н највиднија, где је овако треба назирати и с муком тражити, ту је већ и сувише доказа да главна замисао, план романа није смишљен како ваља. А, чим је ово овако, онда је већ у напред јасно, шта можемо ишчекивати од појединих му чести. Као што поменусмо, Лобојевић је у најтешњој вези са Марином. Њих двоје заједнички раде, али свако за свој рачун, Са њихном је радном у тесној евези и онаСинншинаиВлатина, По самој ппшчевој замнс-лн, највпше је требало истаћи радњу ових особа. а то није учињено. Оне пред нама врло мало живе, ретко кад их можемо довољно ценити по њнхним властитим делпма, већ више на поштену реч пишчеву, но његовим речма о њима, Толико је уплетено других слика, што ннсу у тесној вези с фабулом

романа, да је оне бацају у засенак, не могући се ни с-аме развити. Сем ових особа, још по највише права на жнвот нмају: Вијорнка и Ариз. Ко су ове особе? Бијорика је чувена гатара, млада, лепа, оштроумна Цнганка (Јећупка) коју је млади Циганин Ариз избавио од њезиних отмичара. Ну, она се никако не одазва његовој љубави, већ се заљубн у војводу Јанка Угљешића, који је не хте нн впдети. Марнна је је довела ради гатања у Врмџу. Нејасно је колпки је утицај Вијорикин на развиће фабуле, а и Арнзов. алн ннје велики. И Вијорика и Ариз требалн су зар бпти нека оруђа у рукама Марине и Лобојевића. Ариз је употребљен да Злату убије, ну, кад то не би, онда, најпосле, у љубавноме очајању, Арпз убија Вијорику, која га не љуби. Као да гледамо очима како се пнсац мучи са ове две особе. Јамачно је хтео да уплетањем њпх даде већега заплета роману, да унесе у њ што више неке тајансгвености, ефекта, на кад виде да му то за руком не изиде, не зна шта ће с њима. но смрти Марпннној, већ одлучује да обоје умру, н то Вијорика од руке Аризове, а Ариз од сабље Лобојевнћа, којега хтеде убити, после убиства Вијорпкина, јер му Ћ неке мисли и сеКања ирелешеше ттреко памети." Оволико речи утрошпсмо о Впјорици и Аризу за то, што је сразмерно, врло дного слика дато њпхој радњи, то и ово тврди, да план нишчев нн мало ннје добро смишљен. Сувише је маха дато и радњп Јанка Угљешића, којему писац ве.тике ненравде чини, вукући га но Врмџи само за то, да нам покаже, како о'н Марнну до лудила љуби, а она њега не. Роман, у опште, налик је на енски спев. Као год што је енска песма ленша у колико је у њој одабранпјих епизода, које чине шареннло и леноту целнне, које чине да засија васколиким својим сјајем сама суштина њезина, тако је исто и с романом. када се поред главних слика, у којима раде главне особе. уплете и епоредних, са сноредним особама. Ну, онда,