Зора

100

3 О Р А

На тужни узвик Очајнитеог клика, Што но се губи У бједп п тузи. Јаук се шири .... А с уздаси бони Лезуја вапај Ероз недоглед евјета Кроз невид чудо Вјечпто га гонп, А злоба шпба II невоља срета И вапај вапи Грцајућ у мору Замућену крвљу Од суза и капи. Поглед се леди И крвца се хладн. Трепећу очп У очају тужном. Залуду јечи Залуд богоради. С мплошћу на њу Нпко не погледп. Сироче блједи А модрило страшно Блеђано лице Чудном шаром шара. Да л' су то слике Спротињске душе, Спроче, што их Рјечју изговара — Боже, што створи Небеса и земљу И сваком даде, Што за које било: Дрвећа горп А лишће дрвећу, И лпшћу зелен, Шаренпло цвјећу А цвјећем поља Искити и среди, Ко ремек слику У коју ће небо Спјело твоје Да вјечпто гледп.

II небу своме Звијезде си дао И сјајно сунце Круну ме!;у свпма Ал' сталност јоште И вјечити закон Створио си њима И вјечан живот У свемир удахну Ал земљи за што Ти човјека ствара, Када му срце Иостави у груди Без вјечита жара?... Даде му милост И врлину многу, Ал' већа сила Да му спознај таре Хиљаде страсти Створио си с њпме Да с њиме живе Њиме господаре. Несталност вјечна Вјечну помоћ држи II све у свјету Њој покору нуди. Све јој се клања А она све руши, Несталним судом Она сваком суди. Ето ти свјета Шарена и чудна: Док један плаче Већ се други смије, Док једног силно Сиромаштво дави Дотле се други Преимућством крије. Демон Неправда, о мпло дјете А бог је сам ју дао. Што ствара пкакао свијет Еада га .љепше Створити није знао. Та зар је то тек правда

И то зар њено дјело Да вп спротни тужни Мучите цпо вјек. Зар страшнп трнов вјенац Да вјечно кити Ваше блиједо чело И вјечно зар да јечп Ваших болова јек?! . .. Не... то не ем'је даље тако Устати ваља свјету Протпв нереда тог Зар онај лпто неправду штити Да буде најсилнији, Да буде -— бог?! Сироче Не даље, пријатељу чудни, Страшне су рјечи Говорења твог; Ил' зар се не бојпш Громовна бича, Еојиме грешни свјет Шиба праведни бог ?... Демон Праведнп зар Што евојим громовним бичем Шиба немило ев.јет Ха ... ха ... ха ... ха ... Да стегнем прса Зауставпм срце II прекинем дах Да не гледам у томе сраму Тако понижен створ II силнп страх! . . . Ти немаш сопствене мпсли Да душом погледнеш боље Немаш слободе Чина ни воље. Еолјевка п гроб Превласт над тобом држе И ти си њихов роб. Не знаш за нравду II не појмиш о њој Јер слободу права Уекрати тп