Зора

У БОРБИ

101

Тај чуднп бог твој. Не радпш оно Што у души мислпш; Ти еи роб мисли Сироче Стрепња ме хвата Од твојих рјечн А трнци неки Срце су мп стисли ... Престани.... Демон ... Ево ти злата. Моја ти рука помоћ нуди. Узми и хајде са мном Далеко од овог свјета Далеко од овпх људи .. . Ти премпш.Ђаш 1.... Сироче . .. Не могу. Ја опет вјерујем у свјет У милост његву се надам. Па зар сам ја баш сама Што "вако страдам. Демон Ха ... тешки ланци Нпштавила твог Којим те за овај свјет Привеза бог Не пуштају те са мном У свијет иетинског спознања Гдје но обмана нема, Гдје сваки само себи служи И својој мисли Покоре спрема. Чујеш ли ... Одреци се свјета Кад те и нако на њем Само јад и несрећа срета. Погази све. што те за њега веже В.јеру, љубав п наду Невиност п стид. Раскпни ланац

Што ти мпсо стеже У царство наде II таштијех снова. Ништа на евјету ни.је Што би тп помоћи могло, Једпно помоћ ти може Ево . . . десница ова. (пружа јој злато, она га гура од себе) Сироче Невпност? Ха пакосни скоте, Ал' тај ми живота штит Још нико не оте . . . . Демон Не бјесни чедо ... Ал' сјети се сиромаштва свог П бједне патње Коју ти натовари бог! . . . Сироче Сиромаштво моје, II тешка натња, Што ми спокој руши. Немилост људи II хладноћа њина Што жпвот цвјетни Невидовно сужи . . . Ах шта ћу ... боже ... Колко те призпвах Ал' ти ни гласком Да се кадгод јави ... Овај ми помоћ нуди У моме сиромаштву тужном 0 јави ми се јави Да ли да бјежим куда Од безмплосних људи? Демон Још оклијеваш, Спрото! 'Ги ни над собом Немаш власти. Прегнн се узми И нолазп са мном

У царство љепота П сласти .... Сироче Ето ти вјере, Ал' љубав и наду И невиност моју Датп ти не могу. Са мном су расли II живјели са мном Ко вјерни друзи У болу и јаду . . . 0 Здравко, Здравко Зар жртвоват тебе Тебе не љубит ... Ко да ми те крати Не нпкад. Тп си једпни мој Тебе ћу љубит Теби љубав дати 0 тебп сањат Тебе надом зватп. Демон А ти остај ето .. . II пропуштај згоду, Која тп се пружи. Ја одох. Ал' кад јади већп Стисну ти срце Измучену душу, Онда се не тужи.

И јекну поноћ Над потресом среће Задрхта небо П звјезда полеће. Облак се спусти Па да кишом суза Поплавп свијет Немили и пусти II блјесну муња А одсину злато, Сироче стрекну У самртном страху. Одгурну даре, Алн мислп јато