Зора

102

3 О Р А

Спопаде срце Измучемо болом — Зар ме продаде Нешто тихо цикну А евјетла муња Кроз свемир заблиета. И она за час У самртном страху Пред собом спазп Распетога Христа. Не ... нисам ... нисам ... Сиротица цикну И паде клону. Бесвјеена и нјема. А густп облак Откри васиону И ноћ се стиша II зора се спрема. По блиједом лицу Расуле се власи А њин крас лице И још више краси А очи жарке Као стрјеле двије Кроз кишу када Одлете и еуну Таке су ето У сузама сада И ко да судбу Немилосну куну И усДа дрхти, 0 да ли се смије . . . Слабоћп чудној Што је за евјет веже Свега се сјећа .... Да л' то санак бјеше Ил' пуста јава У поноћном добу Што живот слаби Приближује гробу. Демон Дошо еам опет ... У невољи твојој Могу ти затребат сад,

Јер моја силна је моћ. А тешка боља И голем јад, Што ти их крије ноћ. Сироче Не... твоје помоћи не ћу, Сатано чудна!. . . 0 вратп мир, Врати моју срећу Спокој ми врати Умореној душп. Ево ти злато, Јер оно мој мир И сиокојетво руши. Не дам ти вјере, Не дам ти вјере, Јер ти с њоме дадох И снагу жића Снагу ума свога. Ја опет љубим, Вјерујем и штујем, Ја љубим свпјет И у њему бога. Демоп Добро. . . ... . А ти погледај На твога бога бјес, Јер све ти понпшти Што си имала у свјету Његова грома трее Ено тп наде твоје И љубавп оне . . . Ено ти Здравка Гдје у крви тоне

Рече и поглед Сад јој тужан сврати На трупло тамо, Што у крви илије. Сотонски посо, Да ,;е њим обмане, Обмани њеној Да се вее'о смије. Погледну, поглед

Са циком се емјеша. Бесвјесна паде У лудилу чудном. И куне свпјет И проклиње бога На своје јаде Њине клетве реда. Сироче Зар тако, боже, И ири задњем трену Саму ме пусти Бесконачној борбп. Од мене поглед Одврати и екрену Пусти ме јаду Да ме силно дави И моју наду И утјеху моју Скрха у понор Вјечне заборавп. Камо ми сила, Да кроз живот цио, . Крећем по борби, Што је за ме створи Ах иа што живот, Кад ми није мпо, Јер страст је силна Што се е њоме бори. Ето жпвота Иа еад крећи њиме Сатри га, сломи Уништи и пребп, Сатано, ја га Предајем тебп.

И склопи очи И затвори усне. Мирисну косу По грудима просу. А блага румен Као облак жарки По лицу блједом Њеноме се осу.