Зора

МИХАИЛО

103

А демон сјевну Овојом дивљом страсти, Паклене груди

Што но му је крише. У злобну смјеху Подругљиво рикну

Још једна жртва Сиромаштва впше.

Бож. Черовик

МИХАИЛО од грофа Лана Толстоја.

Ова прича написана је у диљу коришћења свију читалада. Ми смо је написали нотнуно према речи Христовој, и с тога је она потпуно истинита. Многн људп а деца нарочито, траже читајући историју басну, причу плп легенду пре свега, све ствари које се оиисују да су истините, а чпсто видећи, да се догађају које читају не могу догаћати, говоре само да су шупље фразе. Људи, који суде тако, не суде као што треба. Не учн се истина, учећи оно што је било, оно што је и оно што ће бити. Само онај учп истину, који учи оно што треба да буде после воље Божије. Није то оппсати какву ствар довољно, па да се покаже истина. Само онај пише пстину, који показује свако добро дело што људп чине, т. ј. што чине у сагласности са вољом Божијом, а зло, које је протнвно вољи Божијој. Истина — ето пута. Христос је рекао: „Ја сам пут, истина п жнвот." И дакле, истину не зна онај, који гледа пред ноге, него онај којн зна где треба ићн после сунца. Књиге су иотребне и добре и то не кад оиисују оно што је било, него оне које показују оно што треба да буде; кад не причају оно што су људи учннили, или када цене добро и зло, него кад показују људима пут прави,

Породе аспидини ; како можете добро говорити, кад сте зли*? јер уста говоре од сувишка срца. — „Добар човек иза добре клијети износи добро, а зао човек иза зле клијети износи зло. — „А ја вам кажем: да ће за сваку празну реч коју л>уди кажу дати одговор у дан страшнога суда. — Јер ћеш се својим речима оправдати и својим речима осудити". По Машеју гл. 12.-34-37.

који је само воља Божија, и који води правом животу. Да се покаже овај пут, ннје довољно показатн и описати оно што се догађа у свету. Васпона (друштво) је у злу н кушањима. Ако описујеш друштво какво је, у твојим ће речима бити само лаж, а никако истина. Да би у речпма било истине. не треба опнспвати оно, што је, већ оно што ће бити, не описивати пстину онога што је, већ пстину Божанске краљевпне, која нам се ириближује. Ево има читавих планина од књига, у којима се говори у писмима о оноие што беше и ономе што може бити, али ове књиге су пуне лажп, ако они што их ппшу не знају самп оно што је добро п што је зло, п не познају илп не иоказују једини пут, који води људе у царство небеско. Догаћа се у причама, параболама, фабулама или легендама где се описују чудновате ствари, које се никад нпсу дешавале нитн се могу десити, н ове легенде или прпче су истинпте, пошто показују вољу Божју, којајебила, јесте и биће — истину царства небеског. Има књига, има их много, много романа у којима се оппсује како живи за своје страсти, мучи се, мучи друге, бега од штете, трпи оскудице, ослобођава се сиромаштва, и на нослетку сједињава се с предметом своје љубави, и постаје славан, богат и срећан. Једна таква књига, ако је ту све, напи-