Зора

104

3 О Р А

сана у иисмима, ако у њој невероватних ствари, биће при свем то.ч само једна пуста лаж и обмана, пошто један човек живи за се и своје страсти, како лепа да буде његова жена, ма како богат и славан да је он, не може бити срећан. И ова легенда може бити: Христос и његови апостоли хтели су ноћити у кући једног богаташа, али овај није дао; тада они уђу у кућу неке сироте удовице, која их прими. Хрпстос је наредио да се однесе једно златно буре код богаташа, а удовици је послао курјака, да јој поједе њено последње теле; и може бити да је удовпца била задовољна, а богаташ жалостан. Удовица је имала из своје прошлости пријатних часова и дела, и добро које јој отуда притицаше, нико јој није могао одузети, богаташа је гризла савест за његову непријатност рђавог дела. Такова историја је невероватна с краја на крај, што се ништа од тога не може десити, нити је било, али пстина је у целини, пошто она показује увек оно, што треба да буде увек, нешто добро нешто зло, и чому човек треба да тежи и да буде нежан у извршењу воље Божије. Шта да се оиисује: животиње које говоре као и људи, ћилпмп којп преносе људе, легенде, параболе, приче, све што ће бпти нстинито, ако има у овпм причама истнне небеског царства. Ако ова истнна није ту, тада све што је описано налази се осведочено што нншта не вреди, и то је само једна лаж, пошто нема истине небеског царства у овој причи. Христос је сам говорио у параболама, које су остале као вечпте истине. Он додаје само: „Пазите само на ваш начпн слушања." I. Неки крпа становаше са својом женом и децом, код једног мужика. Ни је имао ни.куће, ни земље за обрађивање и он и његова нородица живљаху од његовог чизмарског заната. Хлеб му беше мио, посао иђаше добро; новац који му доношаше његов занат трошио је на јело. Крпа и његова жена имађаху само једну

хаљину постављену кожом, коју његова жена још ношаше и ако беше сва у крпама. Већ две годнне приђоше, како се договараху да купе овчу кожу, да направе нов кожух. 0 јесенн Крпа беше скупио мало новаца, у кундуру своје жене: имађаше једну банку од 3 рубље, а још 5 рубаља и 25 копјејки беху му дужни сељацп из околних села. Крпа се беше на послетку решио да иде из јутра у село за свој кожух. Навуче преко кошуље широки грудник своје жене од нанкнна, преко овога кафтан чохани, мету у џеп банку од 3 рубље, осече један штап, за тим пошто је доручковао оде на пут. Он је мислио: „нримићу б рубаља од мужика, и ја додати 3 моје, па ћу купити овчу кожу за кожух. Крпа беше већ стигао у село и оде код I. мужика. Ну овај не беше код куће. Жена мужикова обећа да ће послати идуће недеље свога мужа с новцем, алп сада нема новаца. Крпа оде код другог мужпка. Овај се заклињаше Богом да нема новаца, сем 20 копејака које му даје за оправку чпзама. Крпа мшпљаше да узме кожу на вересију али му трговац рече: „Донеси новац — за тим бирај!" Тако Крпа није свршио ни какав посао, имао је свега 20 копјејака за оправку чизама, н беше добио неке старе штофане чпзме да оправи. Да би растерао муку, Крпа потрошп 20 конјејака ?а ракију, и врати се без кожуха кућп. Изјутра му се чпњаше веома хладно, алп сад кад је мало пио, беше му топло као да имађаше и кожух. једном руком удараше доњим делом штапа о смрзнуту земљу, а у другој ношаше штофане чизме и говораше сам са собом: Ја — рече он — и без кожуха мени је топ.^! Ја сам исппо малу чашу, и све ни жиле играју. Мени не треба астраган. Ја идем и заборавно сам на бригу. Ето какав сам ја човек! Ја се задовољавам да живим без кожуха. Ја одавна немам потребе за то. Једна ствар само: жена ће ми битц жалосна. Она ће се љутити, што ја радим за њега, а он ме исмејава. Чекај мало,