Зора

МИХАИЛО

105

ако аш ти не донесеш новап, ја ћу теби скинути капу, Бога мн. Па шта је то! Он даје увек 2 гривена*). А шта се може учинити са 2 гривена? — Пити, тоје све. Јарекохсеби: „ја имам за то потребу" Ти имаш нотребу за то, а ја може бити не. Ти имаш кућу, стоке, а ја ето видиш, купујем хлеб, који ти имаш. Узми новаца где можеш, алп дај три рубље недељно за хлеб. .Ја додазим кући, хлеба нема, понова треба датп рубљу. Дај лн дакле мој дуг! Крпа се приближи једној канели, која беше на савијутку п} г та, погледа, и иза капеле спази неку белу ствар. Сумрак је био и он не могаше разазнати шта је то. Сигурно какав камен, мишљаше он. Каква животиња? То не лпчи на животињу. Да није какав човек? Ну то је са свим нешто бело. А зашто да буде овде човек?" Он се приближи, и могаше видетн један створ. Какво изненађење! Заиста беше неки човек, жив или мртав, потпуно го, сећаше наслоњен леђима на капелу и не држаше се никако. Крпа се јако уплаши: мишљаше: „Убили су човека н бацили га овде. Приблнжи се дакле, алп после се нећеш ослободпти." Говорећн ово Крпа продужп пут, кад беше на углу капеле окрете се н тада не могаше видети човека. Он прође капелу, окрете се и виде да човек није наслоњен на капелу, гледаше како ће разумети ову ствар. Крпа је нмаојош више страха. Приближитисе нли проћи? Приблнжити се. алн ако се деси несрећа, ко зна какав је ово човек, ко га познаје? Ннје он због доброте дошао овде. Ако се приближиш, скочпће на те п удавити те. а ако те не удавн имаћеш носла са такол расом људи. Шта да радим од њега, овако голог човека? Не можеш скинути своју носледњу хаљину и дати му. Што ме Бог носла овде! Крпа убрза кораке. п иоче се удаљавати од капеле мрмљајућн: ,,Шта ти радиш Семене?" — Човек умире у нужди, а ти се бојиш н пролазиш поред њега. Јеси лн ностао сувише богат? Је си ли се уплашио да ти не покраде богаство? Ах. Семене, то није лепо!

*) 20 копејки.

п, Семен се окрене и приближи човеку. Он спази некаквог младог човека у потпуној снази, али не нриметн ожнљке од удараца по његовом телу, Виде само да му је хладно и да се је уплашно: он је седео још наслоњен, н не погледав Семена. Беше веома слаб да не могаше поднћи нн очи, да внди ко је то. Семен се прнблнжи још више н ноче нонова да га испитује Овај обрте очп и посматраше Семена. На први поглед човек му се допаде. Семен баци на земљу штофане чизме, отпаса појас н остави га на чизме, а за тим скиде свој кафтан. „Студено је — рече, узми и обуци ове хаљине, хоћеш? па хајдмо!" Ухвати га за руке и поможе му да се подпгне. Човек се подпже п Семен примети слабо тело, руке и ноге беху као у мртваца, а изглед пријатан. Семен му навуче кафтан на плећа, и пошто овај не могаше да нровуче руке кроз рукаве, то му Семен поможе, за тим преклопп крајеве кафтана п опаса га појасом. Скнде капу с главе, која беше веЈг поцепана и хтеде му је дати, али му беше хладно, јер беше ћелав, за то натуче капу опет на главу п рече: „боље да му дам чизме." Намести га да стане и навуче му гаће и чизме, парече: „Хајдмо, брате!"—Хајдмо, освежи се, иди а сви ће се послови решити и без нас. Можеш ли да идеш? Човек га посматраше мало, али му не могаше ништа одговорпти. „Шта, тп не говорпш! Мн нећемо провести зиму овде. Хајдмо кући! Ето, узми мој штап, и поштапај се ако тп је тешко. II човек пође, иђаше лагано. Идући путем Семеи му рече : „Реци мп дакле, ко си ти?" — Ја нисам одавде! — Од овде, ја познајем, 111 та си тн то радио те си дошао до капеле? — Ја ти то не могу рећи! — Могуће, да су те напали какви неваљалци. 4