Зора

106

3 О Р А

— Нико же није ранио, саж ме је Бог казнио. —• То је сигурно, јер с-ве долази од Бога, али је могуће да треба доета нћи до места, где ти се то десило. Знаш ли ти где идеш? — То ми је баш свеједно! Семен се зачуди; непознатн не изгдедаше рђав човек и говор му беше љубак, али не говораше сам ништа. „Има толико и толико ствари, које се дешавају," мишљаше Семен и рече му: „Редн дакле, да идемо кући, и мало по мало ти ћеш се новратити". Тако су ишли заједно, док поче ветар дувати и Семен осетп хладноћу. Он је ишао и дувао само на нос нокривајући се огртачем своје жене. Он мишљаше : „ево једног кожуха! Ја сам ишао да тражпм кожух, а враћам се без кафтана, и водпм још са еобом једног голог човека. Матрена ми неће бити захвална." Мислећи на Матрену, Семен се ожалости. а када ногледа странца, сети се оног ногледа, код капеле, па му се срце у грудима следи, га. У добрн час жена Семенова свршила беше свој посао: Нацепала је дрва, донела воде, нахранпла децу и вечерала. Онаје била веома осетљива. Кад ће умеснти хлеб, данас плп сутра-' -Једно доста велико парче беше остало. Она мишљаше: „ако је Семен ручао у селу. неће много вечерати, те ће тако остатн хлеба н за сутра", Она узе у руке оно нарче хлеба и преврташе га говорећи: „ Ја не ћу меситп хлеб данас, остало ми је још мало брашна, Бпће наж опет довољно до четвртка. Матрена остави хлеб п седе за сто да шије кожух свожб мужу. Шијући. кожух жислпла је на мужа, како ће он купити овчу кожу за кожух: „само да га трговац не нревари. Мој је човек врло прост?" Он није у стању никог да превари, п дете га може преварити. Осам рубаља нпје мала ствар, може се купнти леп кожух. „Еако смо се мучплн последње знме без

кожуха! Ја не могу ићн без кожуха на реку да перем, Он је отишао и однео све на себп, ну нпје ногодио баш најбоље време. Било би времена .... Само, ако не буде понпо све, мој мали соко. Баш у то време зачуше се корацн уз степене и неко уђе. Матрена остави пглу и изађе у предс-обље, и внде два човека како уђоше. То беше Семен п с њим неки мужик ненознати без капе, а у штофаним чнзмама. Одмах Матрена примети да јој је муж пијан. „Хајде добро! — мшиљаше она — он је пијан!" Али. када виде да је без кафтана и само с њеннм огртачеж и да нпшта не носи она ућута: осећаше као да јој срце отнаде:Он је попио новац — жишљаше, он је пио с некож багабундож, па га још и довео!" Матрена их пусти те уђоше у собу, на и она уђе и спази неког за њу непознатог човека, младог, жршавог са њиховим кафтаном на леђима, који не имађаше кошуље испод кафтана нп капе на глави. Од како су дошли, он се не помаче, нитп подиже очи. Матрена мрмљаше: и то није чист човек, кад се бојн. Она беше веома жалосна: приближи се пећи и посматраше их обојицу. Семен скиде капу и седе на клупу као какав јунак, „На добро, рече он, Матрена, спреми што за вечеру, хоћеш ли? Матрена их ироклпњаше у себн, алн оста код пећи не мрдајући, и наслонпвшн главу на руку. посматраше час једног, час другог. Семен примећаваше, да му жена није добре воље, али то ништа није чинило. Он се нравио као да је ннје видео и узев странца за руку, рече: „Седи брате, да вечерамо." Странац седе на клупу. „П1та је дакле, ти ниси ништа спремила? Матрена се поче већ љутити. Да, ја сам спремила, али за тебе не. Ти си све понио у вину, ја то добро виднм. Ти си отишао за кожух, а вратио си се без каф-