Зора

јј-2

3 0 Р А

,,Е, кад се ствар тиче његове Екселенције, онда ја што друго. Ево ме, одмах ћу, само да сс мало очистим „Молим вас немојте, можете се ц код мене очиститн. Ево ту су н моја кола, чекају вае. Изаолите само !"' II тако се поц-Ђука одвеае лепо с

купа, којп га врло љуоазно дочека и одмах цоред себе посадн. Сенћани су лшсовалп, кад су чулн, како се поп-Ђука Колонпћу осветио, и дуго се у Сентн причало о том поп-Ђукн-

пзеог.ном на његовим колима до арднбие- ном тријумфу.

Н А 11 Р Е С К 0 Ц И М А. П]т попијетка А.Б-оиа Превео А. ГЛ. М. (Наставак.)

II. Крадљивци дивљачи као да су с ђаволима бплп у друштву. Они су таманили срнеуРукавиннном шумскомокругуна неки скоро тајанствен начин, иа ипак нпје никад могао бар једног да увати. Никоме није говорио када обнлази по шуми, нит када код куће ради; кајвише акоје отоме јавио Лолокпни. Половина се ипак одлучио да Рукавини буде на помоћн у хватању крадљиваца дивљачп, због тога морао се млађи шумар са старијим договоритн када да се састају. Но чим је Рукавина сиј код куће за свој ппсаћп сго, да сврши какав журан посао, у шуми се чуо пуцањ; па кад је за тим с пушком у руцп Рукавпна одлегио у шуму онамо, од куда је пуцањ чуо, нашаоје скоро увијек Слизу ту услужнога Ноловину али од крадлиааца дивљачн није било вшде нн трага ни гласа ! Гдје су срне из иушке убијене, сасвим се лпјепо могло изнаћп ; обнчно се крадљивци дпвљачп још толпко задржавадп, да животињама дроб изваде. Половина је обнчно још толгко могао рећи, како ј§ крадљивце днвљачи видјер 113 далека. 11 увпјек суруцнбатине биле нагарарљене у дицу п Иодовина је на пош.^етку тррдио, е то морају бити какви ЉУ д Ц ј К оји нпкако и нису из овог краја, јер би пх пначе морао пс-знатп. Полорина нп-

шта ннЈе могао против њпх предузимати јер никад нису били у његовом шумском округу, јер су брзо утекли у властелинскп округ. Крај тпх скоро свакидашњих догађаја био је тај, да је Рукавина од једа скоро бијесан био, а Половина му се смпјао. С највећом предострожношћу отиде прве, по том сасвим мрачне ноћи, Рукавина у шуму. Баш на међи шумског округа Половиног п баш поред стазе, којом срне пролазе кад иду на воду, било је четири велика храста; од ових највећп и најстаријп имао је енажну и гусгу круну. Тај јз храст Рукавпна ноћу нашао п нањ се с тешком мукомпопео; затим је на гранама везао овђе онђе дебела ужета п у круни самој намјестио читаву мрежу од у.кета. Пошљедње је повезивао у зору. Но прије него што с.е сунце родило, Рукавина је био доли на земљи. Сигуран је био, дакико није могао впђети, шта је он по ноћп радио. Сугра дан пукне у његовом шумском округу опет једна пушка. Рукавина је опет дошао доцкан. Половина пак већ је бно на мјесту, где је пушка пукла. „Јасамвећ свега сит, рећи ће Рукавнна сасвим порушен, ја пдем сдавде Ја сам искао допуст на три дана, који сутра пс-