Зора

ОЦЈЕНЕ 11 ПРНКАЗИ

самог језмка. То је нарочито немило н-а онпм мести.ма где су јасна пишчева истпцања, и иоумовањуи по страним израаима, који у такој клими веома стрче. Каопример стилске неуглађености наводим одмах први лист, немајући во.л,е да га нарочпто пшчитавам. А како сј г иак лепа, п како задобијају она места, на која је писаи, обратио пажњу (врло лака ствар за «*ега). 'Ј'о се лепо на. пр. впди код описа ћирЂорђеве механ", где г. писац „уадпжућп се до потребне објективности - ' пуносећи свечан тон у самп оиис, даје обплата полета увек свежем и једром хумору. Указујем још на једно место, врло лепо, где се без многог казиваља јасно истиче онај познати верски шеретлук у неприликама. То је она, ио самој суштини, одвратна сцена, од које окрећете очи, кад расањенп манпјак Сретен, у сред ноћи, сазнаје за друштвене ирилике од шерета Максима, који, подавивши своје нечисте ногеи палећи дуван, покушава да се измигољи од поплаве страних речи, којима не зна ни нмена ни значај. У осталом, таквих места, што иду глатко као стих, има врло много у приповетци и ви ћете уживатп у њима кад их ушчитате. Врло добра је карактеристика' појединих личности. Таква је на. пр. карактеристика типичне појаве учитеља Сретена, која је само у неколико (ох, врло, врло мало) добила карикиран рељеф. Па затим одлична је карактеристика ћир-Ђорђа, која очито износи цинцарску саможивост. Ви впдите како он воли да задобије председничко место, не жалећи чак ни чашћавања, а вређа га истина из еатиричне иесме, као оног воденичара што је представљао Христа. Верно је описана н Гизела, али није било место оноликој потанкој опшпрности. п редаје она само оличавање мисли „о еманципацији женскиња". Ма да је ова ириповетка штампана после прослављене „Ишсове славе'" илак се

јасно види да је ранмји рад, и ако у некој репризи. То је свакојако добар знак и завредност пишчеву и лепа утеха за нас ! Кокод је оран за шалу и жали да се слатко насмеје, а поврх свега тога с.матра ,да је и овако пнсање поуздан лек против шпрења друштвене губе, нека купн ову књигу. Од мене јој топла препорука. Београд. Бор. П.

Назарени Роман од Јаше Томи^а. I. О једном важном социјално — религиозном питању ; о прелом}', који једна друштвено— верска секта тежи да изврши у истим погледимаи односимаједноглела нашег народа у Војводини, ми смо, место извјештаја, грађе и озбиљних студија добилпједан роман, који нпје роман, и који је нагшсао Јаша Томић, познат у Војводини као новинар, а помпњат и као песник п® неколико реалистичких декламација у стиховима. То не помињем да би се узел# ,да ја мислим, да то не би била довољна спрема да се напише добар роман премда у ствари мислим, да онај, који је кадар да пише добре чланке, није увек кддар да напише и добар роман. Уосталом, сви знате, ,да су ту врсту књижевностп ј већини случајева добро и одлично обрађивали баш они, који никад нису билж новинари, ни писали стихове, који су то у толико што ее декламују. Ј.а сам онв забележио једино с тога, што је то пишчева досадашња карактеристика. Но ако до сад нисмо имали неприбране грађе о Назаренству и његовпж ученицима у схблику небелетристичком или је ја не познајем и не сећам је се — Јаша Томпћ прикупио ј.е много шт® шта од ње. Он сам каже да је одлазио у Јназаренске скуиштпне,, да он Назарене