Зора

326

3 0 Р А

познаје већ двадесет година, да се дружио с њима, н да за њега та секта мал те нема тајне. Увидивши важност њене појаве и замашност њеног рада, — било у позптивном, било у негативном смислу, то је за сад, у'почетку, свеједно—он је Назаренство и Назарене хтео да представп у једном спису, који је, по мом мишљењу, написао у облику романа само за то, што ће на тај начин прикупљена грађа бити приступачнија широком кругу читалаца, и што ће, према начину на који бЈ^де представљена, имати п одговарајући утисак на нас што нпсмо Назаренн. То је генеза овога романа, који има ову фабулу. Б-оривоје после разних грехова и два злочина допада тавнице. У њој се упознаје с једним другам злочинц,ем, Лазаром, човеком у неколико писменим и сином пначе добре и угледне породпце. Лазар је још пре тавнице бпо постао назаренски прпјатељ; управо, он је доспео до робпје за то ; што се, парнпце ради, хтео отарасити Назарена, па изазван једном подемевком усљед тога, он укапи подсмевача. У тавници он се са свим посвгћује Назаренству. Борпвоје му постаје ђак, улази у тајне нове вере и Лазар, пзлазећи нз затвора, оставља у њему Борпвоја очеличена и спремна за назаренску пропаганду, те му проноси глас и спрему, чврстину и оданост. Изашавши с робнје, Борпвоје долази кући, у село и налази имање у најбољем реду. Браћа по вери побрпнула се о томе. Назаренп га прнмају с радсшћу и гледаЈу у њему свога меспју. Али Боривоје, који има свога једног интпмног прпјатеља, Лазара, заљубљује се —• протпв назаренског правпла — у Лазареву сестру Д1илеву и Мплева у њега. Управо. он долазп из роГпјашнице већ заљубљен у ту девојкз г , уоју ннкад није видио, алн која је, не видевши нпкад њега, заљубила се у њега због Назаренетва — што је још противнп]е прописима те секте, и што се нама чини апсурдно кад знамо, да Милева у

то доба нпје нп била Назаренка. Та Бо" ривојева љубав из тавнице чуднија је у толико више, што је он својим очима гледао како је на мукама издануо Обрен, добар п наиван младић, коме је Милева ужасним лакоумљем нанела и страховите муке и тешку смрт. Алп да идемо даље. Назаренски месија почнње да се „успаљује". Ово је назаренскп тери. Успаљује се, и то још како, п Мплева, и то „успаљивање" све је страсније што обоје већма увиђају, да им се та њихова емоција ускраћује и да им Назарени неће баш ззог тога допустити да се венчаЈу, што се воле. Тома, првак назаренскн и неваљалац прве класе, видп у Боривоју доЗру прплику за своју Варварз^, коју сам ја слободан замислити као Варвару Убрпх, јер од силног злостављања доброг оца и Назарена њој „не вреде ни руке нп ноге, нн леђа" (стр. 104.) Тома, дакле, као човек који има ћер п кг.о Назарен, користп се приликом и покуша да на свакп начпн убије од једном не две, већ једну муву, п то Боривоја месијз'. План му је такав: плп ће убити Боривоја као меснју у случају да не з 7 спе спречити његов брак са Милевом, нли ће з'бпти Боривоја као човека, ако з'сне натурити мз г своју Варвару за женз 7 . Нокрившп своје намере назаренскпм фарисејством, он доиста з г спе, да Милева, која је већ Назаренка, пође, по вољп назаренске скЗ'пштине, за Гнгу Стакпног, а Бори воје, на основу одлуке петога парламента, да пође за Варварз 7 Томину. (Овај. глагол поћп з 7 потребљава се и по потребп слЈОкбе). Смрћз г Мплевпном оснз*раваЈз г се и несреће ио Назарене, а смрћу Боријевом оНа комедијашко - назаренска зграда претрпи највећу несрећз', п ако Борпвоје нпје ништа учинио да бп је з г тврдпо, него, чак п не 3 'мире као Назарен. Он је, по повратку с Варварпног назаренског крштења тз"жан н очајан, терао коње путем поред дз'навске обале, па кад је чз г о како з' колима, за њим, Варвар а, з 7 з под-