Зора

НА ПРЕСКОЦИМА »59

писао, како би сакрио од очију оних, који ће сада доћи, када неко куцну на врата и по томе Половина смијућ се уђе у собу. „Дакле ту сте већ ! Зацијело да вам се није допадало на допусту! Ох, како изгледате неиспавани, мора да сте се дуго у вече с братијом частили п пили, је лп тако ? " На то пружи старп 11оловина руку Рукавини, на које се овај мало изненадио, да је и нехотице своју руку метнуо у руку [јоловинину. „Није ми бпло нп на крај памети, да сте већ дошли, ја сам држао, да ћете ви доћи тек сутра ујутру п хтио сам вам оставпти писмо од вашег варошког вјећника Мојнћа, које је мени иослао."„рећпће Половпна даље. „Варошки вјећншс Мојић?" Да, да, ваш варошки вјећнмк, којгг води контролу над варошкпм шумама. То је фини господин, који често долази овамо у лов, и као сусједи ми се познајемо, те зато је и писао мени. Но да сам ја знао, да сте ви већ дошли, ја се зацпјело не би толико мучио са срндаћима. Трећега срндаћа могли сте бар вп уловитн. „Срндаћа!" — рећнће Рукавина —не разумијем од тога ама баш ништа!" „Да да срндаћа! Шта вам је, кад сте такви у лицу. Јуче рано још прије сунца, добио сам једно скупоцено гшсмо од варошког вјећника Мојића. Послушзјте да видите, шта ми пише: „Драги господине Половино! Наш Рукавина добио је трн дана допуста п вечерас је отпшао.. Но овај час добили смо глас, да ће. нам пресветли господин велики жупан доћм у нашу варош, где ће три дана оетати. Његовој пресвијетлости у почаст даваћемо велики ручак у варошкој дворани, па на сваки начин не смије фалити при ручку дивљачи из варошке шуме. Будите тако добри, те мјесто Рукавпне убпте у нашој шуми три

срне и најдаље до преко сутра у вече, да их овамо пошљете. Ми ћемо вам бити веома благодарни и вазда вољнп да вам учинпмо сваку услугу. Половина, нпје могао даље да чита, јер му је Рукавии& изненада пао око врата. „Божеблаги! човјече, шта вам је.јесте ли сишли с памети!" проговориће Половина. „Нисам?" повикнуће Рукавина „али не знам шта ћу од велике радости !" И по томе исприповеди, шта је сумњао на Половину. „Но свакојако нисте морали чекати на дрвету",рећи ће Половина сасвим мирно, кад јеРукавпна свршио своју приповијетку, „Али није ни шкодило. У остало.м ја вал имам ипак нешто да признам. Ја сам због крадљиваца дивљачи ипак нешто прећутао. Ја пмам једну удову сестру и њезин јединац син уплетен је у тој крађи. Тај њезин спн је права битанга, који је учпо шумарску школу, откуда је истјеран. Ја сам га прошле године узео к себи, али он се нп овде нпје хтио добро владати, него н ту крао дивљач ; мојој кћери није давао мира са својпм вјечитим љубавним изјавама, — једном рећи мени је већ досадио, иа сам га напошљетку пз куће протјерао Пз освете п објешењаклука постао је овде 1?0ђа крадљивцима дпвљачи. Не једанпут него впше пута још ми се ругао, кад ми је био пушци на дохвату, јер је држао, ; а ја зацело нећу снна моје сестре суду предати. Њега су јуче у властелпнској шу.ми, кад је ловпо дивљач, увребали и послије оштрог отпора п ухватили. Дакле сад немам внше шта тајити. Моја кћп Мариј I одбпла је ваш позив, јер је знала, какви вас опасност чека. Мој сестрић је опазио како ви чешће долазите у моју кућу п јегнога дана. кад сам ја био у шу.ми а Марпј°. сама год куће, дошао је у моју кућу 21 мојој кћерп ужасно пријетио, да ће вас из пушке убити, ако ви Марију испроспте. Дјевојка н?равно, ту је пријетњу сувишеоз-