Зора

272

3 0 Р А

пјеснчк љуби, тугује илн се весели то је још како, ворн најчистнји српскн језик-, ево само, при.мјера али гдје пјеснпк мнсли н филозоФира, те су пјесме радн, неколико ријечи нз ,,'Грофанде": прем, толн, испа е много несрећннје. (Н. нр.Искрице, Ситнарнја, бајословнн, јербо, здвојно, руј, величајно, неке пјесме у одијељењу Човјек и Свнјет). Алн нука, позорно, звијежђе, излик, красн, слови, без разлике у свакој оскудпјева топлоте, полета и трухла, сниет, бигљнсати, свјетло, сише истинског пјесничког одушевљеља, У сваком свом н т. д. — Оваким накарадама, на жалост, киптн расположењу пјесник је нешто намргођен, ћутљив, сва „ТроФанда". Осим тога бег пјеснпк гледа се неповјерљив. Нема оне оданости и искрености, без мало нопријеко н са граматпчким и са неким које лнрска пјесма не може да буде. То су вам само елементарнпм правнлима појегике. > опће је ,, Гроријечи, насловн, стпхови и т. д. без живота, без то- \ фанда" дошла на своју пнјацу прије свог вреплоте и без појезије. То су реФлекси доста млаке мена, те ннје чудо што јој недостаје сласти Фантазнје, која ннје у стању да се одалечп од обн- којом обнлују зрели плодови правих н истинскнх чних рпјечп п обпчних мотива. Каквим наопакпм пјесннка. језиком пјева своме народу пјесник Башагић, који је ТгаипЈ* ађег \уа11г. рођен у нашој Тосканн — у Невеспњу, гдје се го- Јонатан.

Биљешке из књижевноети

Три аманета, једна неиспЈевана пјесма у споменицу + Л>. Ненадовићу. Бр. 41. Вршачког „Српства", у своме подлпску, донио је овај дивни рад, кога је напнсао наш од.тачни сарадлик, познати српски књижевннк г. Бранислав Нушић, краљ. срп. конзул у Приштини. ГраЈјанин. Од 1. октобра о. год. г. Никола М. Косаннћ у Панчеву, под горњим насловом покренуо је лист за автономне, просвјетне н материјалне потребе. Лист излази један пут у седмици а стаје годишње 4 фор. Н. ТаушановиЂ и Јов. Ђаја у Биограду, радикалнп прваци и бввши министри, од 1. сентембра о. г. покренуше лист „Народ". Цпјена је лнсту за Србију 24 динара. Србија. Ово чувено дјело покој.ног проФесора Владимира Карића преведено је на руски. Првводилац је Кузнезов млађд!. Нова земља. Неуморни бугарски пјесник и књижевник, Иван Вазов написао је нов« роман под горњим насловом. У овом је ромапу седам одјељ-ака, којп пзносе догађаје из политичке историје ослобођене Бугарске, од 1878.—1885. год. Исти роман у српском пријеводу почети ће износити цетнн.ска „Луча". Метеоролошка опажања у Босни и Херцеговини. У државној штампарији у Бечу, о трошку босанске владе, штампана је књига под насловом: ,,Егде1рш55е с1ег те1егео1о^\всћен Беођасћ^ипоеп Јег БапЛебаНопеп П1 Возтеп-Негсероујпа јт Јаћге 1894". Зврцало, шаљнви лпст, почео је нзлазити у Ст. Бечеју. Главнп му је сарадннк С р е м а ц. Лпст излази два пута у мјесецу.

X Војвођанин. Покрај „Зврцала" у Ст. Бечеју излазп п овај лист, који се бавн: забавом, просвјетом и нрнвредом. Излази један пут неђељно. Одабране приче АлФреда Хеденстјерна. Из свезг.ка „Дела" за јуни, јули и август о. год., отштампано је девет Хеденстјерновнх прича, које је на српски превео Ј. Д. Џелату или Лекару, зове се други дпо Тасиних биљежака, који је штампан у „Српском Архиву за цјелокупно љекарство". у „Делу", у свесцн за септембар о. г. почела је излазити нз пера г. Љ. Јовановнћа цртица нз прошлости српске с краја XVII. вијека: — "Борђе Бранко>впћ лажни потомак старнх српских деспота. Максим. Ваљанн професор учнт. школе у Сомбору г. Мнта Калић, познати писац шаљивих комада, наинсао је нову шаљнву игру „М а к с и м", коју је наградила Матпца Српска са 200 Фор., нз фонда Јована Наке. Љетопис Матице Српсне уређује Милан Савпћ, Књига 188. — 1896. Свеска четврта. У Новом Саду, Штампарпја Српске Кн.ижаре Браће М. Поповића. 1896. Садржај: Адам Драгосављевић српски књижевнпк (са сликом) написао "Борђе Магарашевић; Тукидид п његова значајност на пољу историографиј е. Напнсао др. 'Борђе Дера; Успомене из нашег црквено-народног живота од дра Теодора Мандића II. 1864.-1867; Толдијпна љубав. Снјевао Јован Арањ, превео Зжајова, V. VIII. пјесма; Ху.мор и хумористе у књижевности српској. III. Змај Јован Јовановнћ. IV. Илнја Огњановић-Абуказем. Од Милана Савнћа;