Зора

5

ОЦЈКНЕ II ПРИКАЗИ

(стр. 13-14), о значају матера и о поштовању, што им деца д-угују (стр. 17-18), о љубави према отаџбини (стр. 48-49), о нади на вечнн живот (стр. 50-51), о томе, како увређена родитеља треба молити за опроштај (стр. 139-140). Пзмене, које је преводилац учинио, замењујући туђа имена особа, градова и земаља српскима, умесне су и згодно учињене. Језик је у опште врло добар, само је по где-где грешака, на пр. ■. иеблагодаран (М. захвалан, стр. 140), „ б.шгодарЈ1М " (М. захваљујем, стр. 144,) „ идућег дана" (М. потоњег, стр. 116), „ идуће јесени" (М. иотоње, стр. 149), » варош " (М. град, стр. 150), иарошки.и" (М. градским, стр. 11), „с дуги.и капутом до ногу" (М. до колена, сгр 8), „да сам поссти.и" (М. походим, стр. 27). На много се мсста греши уупотреби присвојне заменице. Тако се вели: „За тим донесе Јоца слику његова оца" (М. свогстр. 19), „од лгојих другова" (стр. 21, м. од својих), „видех многе лоје другове" (М своје, сгр. 31), „будеш гледао... високе планине тнога завичаја" (М. свога, стр. 49), „сад ћеш се растати с твоји.и друговима (М. са својим, стр. 149). Издање ово урешава и 50 слика, позајмљених од књижара пздавача из Милана. Оне су лепо израђене, само је по нека местимице замрљана, а на некнма се јасно опажа да су из туђине. Држимо, да ће се свак, ко прочита ову књигу, као год и преводилац понадати, да ће она код нас наћи: „одзива и допринети врло лшого облагорођењу срца наше лиаде Србадије.", С тога п поклонисмо оволико пажње. У Београду, 12. јула, 1696. Милош Н Пејиновик

5аГе{ ћед КеЈгераИс-ВавадЈс. (ЛНг/.а 8аГ\е4): Тго"ап<1а а Негсе^оуаске Биђгауе. 1890.-1894. У1ај И ош паНаЈсш р18са. 7,а§ге1з 1890. Кпјј^оЉкага С. А1ћгесћ1а. (Јоз. УИакек). „ТроФанда" су лирске пјесме назване том турском ријечју, која значи првпјенцн, плодовн свакз воћке, а Сафвет бег Башагпћ то је млад појета, Мухамеданац пз Невесиња у Загребу. Ако још додамо да је Мирза СаФвет, којп стојп на књизи уз п.ме пјесниково, његов обпчнп псеудоннм, онда можемо да преврнсмо први лист и загледамо унутра. — На другом лпсту посвета: захвалан унук успоменп мплих дједова Лутфп бега Реџепашнћа Башаге, муселима

невесињског и Деде паше Ченгића, царског мири мпрана, приказује своју књигу. На трећем листу стоји мален и незнатан предговор у стиховнма, а послије њега ннжу се, све до краја књнге, краће и дуже пјесмице бега-пјеснпка. Да је, како није, ми бисмо се „Трофандн" од срца радовали. Бег Башагпћ је наше горе лист, а ,,'Грофанда" су његове прве пјесме. Његово име добро на.м је познато још пз наше ,.Бос. Виле" од прије неколико годнна, а познат на.м је доцније из „Гласа Херцеговца", „Вијенца", „Дом. н Свијета", ,,Побратима" и другпх загребачких листова, гдје је бег-пјесник обилато радио. У овој књизи пјесама, пуно је разнолпкости у сваком погледу : ту су и стихови и наслови и ријечи, све пуно шаренила и разноликости. Но откуда је то, да, н поред свег тога, послпје прочитавања, остасмо у старом расположењу; и то опег пма својих разлога. ,,ТроФанда" би била занста добра гаранцпја сваком издавачу (или као што би бег-нјесник рекао накладнику) за његов фпн и једар укус у спољашњој елеганцпјп књпге, али пјеснику не би била ни у колико гаранцнја за његов таленат. II овдје вам је оно Хамлетово: ријечп! ријечп ! рпјечи! 11а још када би се ушло у дубљу анализу саме личности пјесникове, како нам га ове пјесме представљају, нашло би се много нечег што не нспољава срце пнсца „ТроФанде" кога је одредпло Провиђење . да буде пјесник свога народа. Да ово није само кратак приказ, него да је критика, истакли бн на углед и неколико стероетппннх Фраза, бесмислених и чудних алузија и неколнко вулгарних поређења. Показало би се, да је сва „ТроФанда" једна мсива ремннисценција на све пјесннке с којнма је бег у додпр долазио. Осим источњачких пјесника н неколшсо хрватских и нешто мало српских (с којима се је он у осталом најмање дружио), видјзлп бисмо како је Хајне оставио силне пмпресије на бега Башагића, у многнм пјесмама а нарочито у Ашиклијама, да су многе ушљед тога суште имитације. — Угледати се на једног великог пјезнпка, то у др/кавн књижевности нпје никакав злочин, алн многи пјеоници (као и критнчари) не умију да повуку границу између угледања и комнрања. Угледали су се и највећи пјесннци својих времена; јер права појезија не може битн без своје претходне школе, а угл=дања у првнм радовнма пјесниковим, то је школа њоговог пословања до савршене еманципације. Мал те не сва појезија овог вијека имала је за узор Бајрона, на кога су се многи угледали, а кога су многн н слијепо копирали. У ,,Трофанди" има ијесама у којпма се пјесник угледа мало слободније него што бп могло бити дозвољено; но поред тога пма их нешго и сасВим самостално испјеваних, које бп у осталом тешко издржале и најблажије захтјеве модерне лирике. Гдје