Зора

270'

3 О Р А

начпн отац и мати треба да се старају о својем детету. Да видимо најпре, како отац утиче на свога Милана. Он га храбри да устраје у учењу. Између осталога, вели му: ,, Тпоје су кгшге ппзоје оруЈсје, твој је разред твоја чета, бојно поље. цела зе.иља, а победа људска образованост" (стр. 11). Другом прилпком, кори га благо што је непристојном речју увредио своју мајку, па га казни тиме што му наређује, да га за неко време не љуби у руку. За тим буди у њему љубав к раду, учи га како ваља бити захсалан своме учитељу, тумачк. му, у чем се састоји љубав према отаџбинп. Светује га, да пази кад иде улицом и да се склања с пута онима, којима то треба учинити, те, измеђ осталог, лепо вели : „Поштуј улицу : васпитање народа суди се пре свегапоњеговом дрокању наулици. Где нађеш неуљудиост наулици наћи ћеш је иу кући (стр. 69); упознаје га с радом и значајем вечерње школе, објашњава му, колико су поштовања достојнп велики људи, што се брпну о читавом једном народу; показује му очигледним примером, како ваља поштоватп својега учитеља, одлазећи с њпм у походу своме староме учитељу у пенсији, светује га, да се увек сећа својих школских другова, ма онп били занатлије или др. раденпци ; учп га како треба да поздравља отаџбину у данима празника, и говори му о значају школе. Све то казује отац с толиком јасношћу, с толиком љубављу, да ће јамачно бити права милина и велика корист но мале читаоце, када те врсте буду чптали. Причицама и саветима, подстиче, дакле, отац у сину вољу на рад, буди у њему родољубље, љубав према школи и учитељу ; учи га какав да је ван куће и школе ; а кад у чем скрпви, бнра за њ смишљене казне, које ћеутицати нањегово срце. Својом очинском љубављу, утврђује он, на тај начин, п потпомаже учитељев рад, дајућп светога значаја својим речма, каквога оне доиста п могу имати код деце, чији су родитсљи одмерени у васпптавању својега порода. Па п мати треба да пма свога удела у васпитавању дотета. Миланова мати буди у Милану поштовање према дечјим пријатељимау опште. Она благо корп снна. што је прошао

мимо једне сиротице, те јој није уделио; буди у њему побожност и подстиче га на добра дела, којима ће се једино постићи вечни живот; води га у сиротпњски дом да види; како тамо деца живе, кори га, што се у нечем неуљудно понашао прзма оцу, па га светује да одмах моли оца за опроштај, а прп свршегку школске године опомпње га, да се опросги са својпм школским друговима, ну да пх се вазда сећа. Мнланова мајка буди дакле у њему ми.чосрђе, љубав према друговима, људма у опште, и подржава га у вери, корећи га благо кад што згрешп. Те тако, утиче она у пстом правцу у ком и учитељ п отац, т. ј. што се тиче васпитавања детињега срца. А, како је, као п свака мати, најближа детпњем срцу, па на њ највише, најумешније п најприроднпје може утицати, то она може, тако рећи, помоћ.у своје неизмерне љубави, усадити у само срце све оне савете, и учптељеве и очеве, — дакле, највише прппомоћи да од детета постане човек, у право.м смислу речи, човек од срца. На тај начпн. показано је овде, како школско п домаће васпитаван.е требаједно друго да потпомажу, попуњују. Ппсац је доста најобичнијих прилика изнео, које родитељима, при васпитавању деце њихне, могу бити од велпке користи. С тога, није чудо, што ову његову књигу називљу „Злашнол книгом '• и што јеонако свуда оберучке „при илеиа иушла у све школе иу све породице оба дела света." Пма дпвне поезије у овоме сппсу. Она је или у описима и сликама или у размишљањима, налик на беседице. „Месечне приче " сз^ највеће слике у књнзи, израђене у живој радњи својих јунака. Највећа је с Авале на Урал (стр. 130). Све су занп.мљиве, ма да је у њима по негде п сличности, у извесним главни.м пдејама. Нама су највише упале у очп : она слика, када деца, по упуству управитељеву, скидају капе при проношењу (стр. 21.-23), на смрт малога Нншлије, извидника (стр. 23-26); похода Миланова оцакодсвога сгарога учитеља (стр. 88-95), како сз уче деца у заводу за глувонеме Има дирљивих беседица, веома појмл.ивих за децу, као: о значају школе (стр. 10-11), о поштовању дјечих пријатеља