Зора

НАШЕ АРХНВЕ 241

1. Један слон велики, 2. Јздан пар папуча поцепаних, 3. Лисица са кавезом, бевушију, 4. Један астал, одозго плав, са ФИЈОКОМ. 5. Тица са плавпм репом, слична пловану, са кавезом. 6. Једна мушка чарапа, са свим исцепана. 7. Мсчка, са доста исквареном кожом, у кавезу. 8. Пола оке јексера, обичних. 9. Један бубањ стар и буџа којом се лупа ради свирања уз бубањ. 10. Једно велико платно проспу прљаво. 11. Један пар црвених завеса, простих. 12. Једно велико стакло у коме је судећи по мирису, држана ракија. 13. Две I ОФе за воду с дршкама. 14. Једна дугачка мотка од дрвета. 15. Један кајиш с рупама. 16. Једна лампа без стаклета. 17. Једна табла на којој пише: Великолепна светска менажерија". После власт запечати менажерију а животиње кад видоше, да им писар Паја не мисли ништа за јело давати, нададоше такву дреку, да је свакоме, ко је чуо, морала наићи суза на око од жалости. С-лон је плакао као удовица после шест недеља; а у мечке, од глади, дошао глас мек као у канаринке. Али г. Паја, разуме се, није смео имати срца јер је био на званичној дужности. Док је г. Пајин попис добио нумеру, па решење, па док је предат иа извршење, разуме се прошао је јошједан дан а „шведска лпсица", враг јој бабин, навикнуга на друкчу админнстраппју, није хтела и тај један дан да буде стриељива него,

без икаквих оправданих разлога, цркне. Сутра дан, кад је отпочела лицитација г. Паја стави у рубрику „примједба" својеручно: „цркла услед сопствене смрти" ; то као за то да се не би пребацило да ју је ко убио. На лицитацији било је много света, готово сва варош јер, разуме се, то је била најзанимљивија лпцитација од свих што су до сад бпле на свету. И макар да се цео свет подмигивао, смејао и добацивао свакој-аке речи, господин писар Паја је седео озбиљно на каси као човек који разуме свој посао. Астал плав са фијоком оде .за 7 гроша, пола оке јексераза 30 пара; оно велико платно за 19 гроша; чарапу бацише; код једног пара црвенпх завеса као мало застаде надметање,, јер многи их нису хтели игго су „неморалне" боје, па се не могу употребити Фамилијарној кући; најпосле их један каФеџија узе з-а 3 гроша; бубањ куппше цигани за 42 гроша. Ону таблу са написом „Великолепна светска менажерпја", купи један бакалин за. 9 гроша са намером да избрише ону рзч „менажерија" па да стави „бакалница" јер му се некако учинило да ће то бити леп натпис: „Велпколепна светска бакалница". Пар папуча продддоше за 1 грош; мртку лисицу за 14 грслна; ретку животињу „ 8осмоспем диНсјуј|,ор.е*п8а а продадоше по цену п,о коју се продаје патка јер, и онај гпто ју је купио, купио је за кечсру, али кад се све то распрода, наиђе прави мствж и кесл рп0. бј /1во кретање мсђу сабранима, јер г. Паја метнупрстна једну ствар у пописном сииск\ г н рече, врло званичнпм 1'ласом, ударајући нарочито на последп.у реч: „Пзведите слона!"