Зора

240

3 0 р а

помоћу јаја већ као и друге животиње". Кад се гледалац мало боље загледа у овога Зосзосааа <1иИст |ореги8а, све му личи иа мању домаћу патку којој је реп само умочену „вешблау" или тако неку боју; међу тим она и не прави на гледаоце толико утисака својим обојеним репом колпко својом особином да „не рађа помоћу јаја". За тим има једна лисица којој су одсечене уши да би се могла назвати „шведска лисица". Има једна видра и један мајмун који је најпосле још једини мало приличио и, као да је то знао, био је веома горд према свима осталим животињама па чак и према гледаоцима. Као седми егземплар у овој менажерији могла би се рачунати жена газдина. То је било тако суво створење са туђом прљавом косом, изгладнело и прозрачно, да ти се чини могао би је узети у руке па је згужвати као табак хартије. Њено одело изгледа ти као да су штрктали 8ос8ос 1 ш <1иПсш1орег1ш а коса у таквом нереду, као да јој је вилама набацана на главу. Она је седела на каси а та је каса тако некако мала и завесама покривена, да је изгледало заиста као да и она седи у кавезу. Кад сам је впдео готово сам бчекивао да ми газда менажерије показујући на њу узвикне: ,.У науци позната иод именом: МиНег Гегсшшз. Није тако ретка жиготиња, лако се лови али се врло тешко припито.чљава" и т. д. Грађанп варошице К.* ишли су н гледали менажерију али, кад су већ сви отишли и видели, газда је прорачунао и добио је 210 гроша, рачунајући улазну цену по грош на главу. Варошица К*. није могла више гледалаца дати баш да је била и 20 пара улазница.

Честити газда менажерије, међу тим, за осам дана бављења направпо је 518 гроша дуга само за месо, јер су животиње, да боме, морале јести, а он је свакојако морао пити. Нићко сапунџија давао на вересију данас, давао сутра али кад прође недеља дана и брат Словенац овако и онако извија а Нићко вели: „Напиши признаницу!" Брат Словинац вели: „драге вол.е!" и напише му признаницу на 518 гроша. Кад је прошао и девети дан а Словинац увидео да се дугови пет нута јаче пењу но приходи; седне то вече са женом; донесу оку вина и почну да разговарају озбиљно о себи и својим животињама и о томе, како се овако више не може. Они донесу и извозну одлуку коју је сутра дан сазнала п цела варош, т. ј. у јутру кад се отворише ћепенци по целој се варошици просу глас да је поштовани газда „великолепне светске менажерије" иобегао ноћас, повео собом жену, видру и мајмуна а оставио све друго т. ј. дугове: медведа, слона, шведску лисицу и I- осзоспза (1иИсш1ореги-з :1. Као да је гром пуко у варошици К* тако се цела чаршија упрепастила на ту вест, али најиосле, цела остала чаршија могла је и да се упрепасти а могла је и да остане равнодушна, али газда Сава бакалин и газда Нићко сапунџија упрепастили су се истински. Власт као власт, да боме, одмах предузме „нужне мере", јер најпосле власт за то и јесте ту да предузима „нужне мере" кад се што сврши. Елем власт изапцве чпновника да извршп поиис свега што је остало. Чиновнпк, г. Паја, ишпарта табак, стави рубрике, оде у менажерију, седне за касу и почне попис, који је за тим овако гласио: