Зора

2«

3 О Р А

пехом учио природно-математички одсек филосоФије на Великој школп у Београду. Професори га беху Великићу и препоручплп. Сваког дана поеле подне Светомир је долазпо, да поучава синове Великићеве, и бавио се е њима по читав час. Пролазећи кроз дворнште у собу, у којој им је поуке давао, увек је морао проћп покрај клупе, на којој је махом седела лепа Великићева ћерка, Станка, која тек беше свршила Вишу Женску Школу.. Она је обично плела или везла, а Светомнр је, заруменивши се и нехотице скинуо учтнво шешир, па покрај ње хитно прошао и отишао у собу, где су га ученици чекали. Занпмаб се с њима, показивао им и об'ашњавао, писао и задавао, али, чим би од посла одахнуо и ученике у посао увео, очи бп му се п нехотпце отпмале и погледале у прозор, кроз који се на клуии видела Станка, како ради свој посао. Лепо, бело и умиљато лице њено беше милина погледати, особито, кад би јој на чело пале коврчице њене свиласте косе, којејеумславешто.даудеси, и кад би е рада днгла своје црне очп, па бацила иоглед на баштгшу, која је била у дворишту п коју је сама цвећем засадила. Светомир бп онда, обпчно, поглед на прозору псду:: е за^ржао, па бп се често толико забсравио, да нпје чуо ни кад су га ђацп питали, да пм покаже но нешто, што нпсу билн разумели. Тек, кад би га по други пут запитали, он би се, као иза сна, тргао, паим у'сплахирено казивао, што су га питали, и тада би се око објашњења занео толпко, да бп заборавио п на време, за које је обично час држао, па би се по некад е њима задржао и много дуже, него што би требало. Тада би често ири одласку видео у башти лепу Станку, која је пред вече

обнчно посао остављала, па своје цвеће сама заливала. Он би, по обичају, опет скинуо шешир, па бп се брзо удалио, а по некад би путем и уздануо, престављајући себи у памети, по ново, црте њеног лепог лица. Доста пута у вече, дошавши кући, он би узео свој најмилији .разговор, флауту,. уз коју је лепо свирао п која му је била најслађа утеха у сваком јаду п очају, па би се, не знајући ни сам што је узбуђен, занео свирањем тако, да Флауте нпје оставл>ао ни кад је требало свећу запалити, него би се извалио на постељу, те би свирајући замишљао, како би био сретан, кад би то лепо девојче могло бити његово. Алп на то није могао нн помислити. Великићева се ћерка држаше на високо, а он је још био сиромашан ђак. Око њене се куће врзаху нагиздани ОФИцири, а он није имао нп честитих хаљина. Једва је састављао крај с крајем. За то би обично најрадије свнрао ону тужну пјесму „Чарна горо пуна ти си хлада, Срце моје још пуније јада Јад јадујем ником не казујем!..." Међу тим Великићева ћерка не беше баш тако немарна спрам сиромашног Светомира. 11 ако су око Великићеве куће облеТали официри, које је Станка могла ио вољи бирати, јер је имала кауцију, опет она нпје нерадо погледала ни на спромашног ђака, што јој је браћу учпо. Доста пута, кад би седела на клупи, она би и нехотице бацила лак поглед на прозор од собе, з 7 којој је браћп гласно и отресито говорио и предавао, Нн сама ннје знала за што, али, тек, хтело јој се да погледа на прозор. Разуме се, да је очп спуштала, чим би јој се поглед сукобио с његовпм погледом .