Зора

300

3 0 Р А

вољство и дискретност, ако се не оженимо. Тувнен. Дакле трање дон-Жуана? 1 ) Фернан. Да, дон-Жуана, јединога, који је победио женску превртљивост. Елвира, 1 ) дона Ана, 1 ) Зерлина: 1 ) супруга извучена из брачне постеље, кћи украђена очинском крову, слушкиња отета од слуге, све му је добро. Све ће му рећи једно исто: једна у јутру, друга у подне, трећа у вече, али рећи ће на разне начине. Тувнен. А Командир? 1 ) Фернан. Командир! Нека је добро дошао са свима пламеновима и свима ражњевима из пакла докле год буде имао какву лепу девојку, да га она учини достојним сабље, којом сам готов да га ударим и вечере, коју сам готов да му понудим. Пристајем на Командира, ако ми да какво ново узбуђење. Узбуђење! У томе је сав живот. Тувнен. А! Разумем ја то ! Тако један мој пријатељ, који је био шпијун . . . Фернан. Шпијун ? Тувнен. Да. Фернан. Имате лепе пријатеље! Тувнен. И то их још бирам. Дакле, тај пријатељ рекао ми је као ви, исповијецајући се тако једном, да је у том занимању, још горега гласа али много узбудљивијем од занимања Лица нз „ Дон-Љуана " Молијерове комедије. Прев.

заводника, осетио и он сласти неисказано Фине. Казивао ми је, кад би се руковао с којим другом, пријатељем, па га изазвао да говори, па задобио његово поверење, па измамио његове тајне, па га потказао, па видео како га надзиравају, затворе, баце у тамницу, одвуку у заточење, а да тај пријатељ ни за часак не посумња на њега; па му за тим одлазио да га посети у тамници, па присуствовао његовим последњим састанцима са женом и децом му, па се претварао да плаче заједно с њим, па примао последње исказе и последње препоруке тога несрећника, који ни о чему и не сањаше; мој пријатељ, велим, казивао ми је, да би тад осећао узбуђења, према којима су ваша узбуђења, мора бити, просте детињарије. Међутим, најсилније узбуђење, које је осетио, истина, оно је било и последње, било је, мислим, оне ноћи, кад је, у мрачној некој улици и по изгледу пустој, био опкољен четворицом снажних момака који га у помрчини дочекаше и премлатише. Мора битп да је тад доживео неколико тренутака — изванредних, — који вам још недостају, али које вам ја желим из свега срца. Фернан. Али, драги господине, допустите да вам кажем . . . Тувнен. Ево госпођице Брисо. Продужићемо доцније, ако вас то занима. (Дениза улази). Јрбћд појдва, Исти, Дениза, после Андрија. ДеНПЗа (Фернаку). Фернане! Фернан. Шта хоћеш?