Зора

Д Е Н И 3 А

303

дође к мени на разгонор, кад се буде вратила из шетње. (Дениза поздрави и изађе.) ТуВНеН (Андријн). Да красне девојке! Јел' те? Анбрија. Да . . . да... Госпођа од Тозета (у.чазп у јахачком оделу). Добар дан, драги конте. (Тувнену). Добар дан, господине, хоћете ли и ви с нама? Тувнен. Не, ја идем да прегледам радове, којс је господин од Бардана по мом савету извршио. Андрија. Да, драга госпођо. Тувнен све зна, он ми је онда, кад сам мислио да сам пропао и кад сам хтео да је продам, преобразио земљу, научио меда волим природу, да радим с њом те ми тако повратио морално и материјално благостање. Ја чак више и не знам да има једна велика варош коју Паризом зову. Ето за што сте приморани да напустите ту велику варош, кад зажелите да видите једног давнашњег пријатеља. Госпођа од Тозета. И ни мало не жалим. Пријатељ је добар и кућа је добра. Тувнен. Част ми је, госпођо, поднети вам моје најдубље поштовање. (Она му пружп руку).

ЈТкта појлпа. Андрија, госпођа од Тозета, после Фернан. Андрија. Боже мој, ни две речи не можете рећи човеку, кога тек од јуче позна-

јете, а да не зажелите. изгледа, да се он у вас заљубио. Бићете, дакле, увек кокета? Госпођа од Тозета. То је у крви. А после, волим себи пријатеље да стварам, волим да ме људи са задовољством дочекују. Али, имам да вам говорим о важнпм стварима. Андрија. За то долазите у јахачком оделу. Госпођа од Тозета. Обукла сам се одмах по повратку из цркве, док су ПонФеранови били овде. Доста ми је било, што сам видела госпођу у цркви и доста ће ми бити, што ћу је опет видети вечерас за столом. Андрија. Ах да, истина, били сте у цркви. Госпођа од Тозета. Добро знате да сваке недеље идем У цркву. Андрија. Шта радите тамо ? Госпођа од Тозета. Како шта радим?! Молим се Богу. Андрија. Исповедате ли се? Госпођа од Тозеша. Два пута годишње. Андрија. Један пут зими, један пут лети. И то је довољно? Госпођа од Тозеша. Верујте ми, молим вас, да је и сувише, нарочито сад. Аидрија. Ви ћете на послетку постати побожни. з*