Зора

302

се покалуђери. Тиме, изгледа ми, није показивала бог зиа какву нежност према мени. Ја високо ценим убеђења и слободу других; моја сестра могла је осећати позив за калуђерски живот, у том случају ја бих се поклонио. Сувише добро знам, шта да мислим о сувременом друштву а да не разумем, како једна нежна и Фина природа може по нагону да осети одвратност према њему, те да право Богу оде не прешавши преко свега што ми остали видимо. Размишљајући једном о томе нађох се са госпођом од Тозета, која је по кад кад обилазила моју сестру у манастиру. Рекох јој, између осталога, да би ми за моје послове требао врло поштен човек; она се срећом сети да ми препоручи вашега оца, кога сам одмах могао оценити као што заслужује. Упознао сам се са госпођом вашом мајком, свама, госпођице, и тад сам могао остварити што ми дотле још није било допуштено. Хтео сам да моја сестра, пре него што се заветује, види овај свет, од кога хоће да се растави. Али ја је не бих могао извести из манастира, да нисам имао поред себе две поштене жене, којима сам је могао поверити. Што се мене тиче, ја сам мало збуњен с њом. Често ме је страх да јој будем непријатан или да увредим ту младу душу, којом су до сад руковала само света лица. Нас двоје немамо оних успомепа и навика из младости, које чине да брат и сестра забораве да нису истих година ни истога пола. Ја сам према њој обазрив, као што бих био према девојци, која није од мојс крви. То, што она сматра за равнодушност, није дакле ништа друго до поштонање. Разумете, Тувнене? Тувнен. 0 потпуно.

Дениза. И ја разумем, господине конте, и покушала сам да то објасним госпођици од Бардана. Мислила сам да сам успела, кад ми ето сад на један пут изгледа да се она према мени нагло променила. То можда не бп било важно, али, услед неспоразумњења између ње, вас и мене, треба се чувати, да се она из потребе за поверењем и љубављу, угушиванс у њој тако дуго строгим манастирским животом, не обрати личностима, које ње не би биле потпуно достојне. Ја вас молим, господине конте, да јој ништа не кажете о овоме што сам вам поверила. Узевши у обзир њено садашње душевно расположење, мислим да би она овај мој корак можда погрешно оценила, те би мп у том случају њено држање према мени створило врло незгодан и врло тежак положај. Приближите јој сс, разговарајте с њом, стекните њено поверење, ето савета, који допуштам себи да вам дам пред господином, за кога знам да је ваш најбољи пријатељ. Међу тим, она ће данас пре подне да јаше, а није довољно навикла на то вежбање; уз то је данас необпчно раздражена. Госпођа од Тозета и Фернан одлични су јахачи, али сувише ватрени; хоћете ли да кажем мом оцу, који је исто тако добар али обазрив јахач, да јашс поред ње и да се од ње не одваја? Андрија. Учините то, госпођице, молим вас, и допустите ми, да се рукуј.ем с вама (уз.ме јој Р у»'у), да вам кажем колико сам срећан што уз моју сестру имам девојку, као што сте ви и да вас уверим о мом великом поштовању и мојој искреној захвалности. Још данас послушаћу ваш савет и говорићу с Мартом. Замоли те је да