Зора

504

3 0 Р А

Госпођа од Тозета. 0 томе сумње нема; али, драги мој, шта хоћете да ради друго, кад остари, жена, која је била лепа, него да се ода Богу. Андрија. Ви никад не ћете остарити. Госпођа од Тозетн. Право да вам кажем, има дана кад и ја тако мислим, јер заиста не осећам никакве промене. Имам желудац, који може камење да сварп; могу по цео дан да трчим у лову не одморив се ни минута, а да ми то ни мало не смета да целу ноћ проведем у игри не севши ни за часак. Андрија. А поврх свега увек заљубљени. Кога волите у овај мах?

Госпођа од Тозета. Никога. Свејето било па прошло. Прво треба да оженим Фернана. После ћемо видети. Андрија. Волите вашега сина? Госпођа од Тозета. Још како га волим ! Враг један! Тако је леп, да потпуно разумем што све жене погибоше за њим. Андрија. Прича ли вам он своје успехе? Госпођа од Тозета■ Каква шала' Никад нас двоје нисмо ни помислили да о таком чему говоримо. Андрпја. Одиста ?

(НАСТАВИЋе се)

р

ЕЧЕ

зарена лика а злаћане косе Анђ'о мира слази да покоја даде, Кроз рујни сумрачак вјетрић, пунан росе, Лагано се краде. Као да се с рајем загрлило цв'јеће Мирисни уздаси дижу се п гоне, А јасно сунашце с бјелим данком креће И за брда тоне. Стани, сунце, стани, ко мир данка ведра, Да одлетим с тобом просторпма тајним, Да пољубим небо и мирисна њедра Звјездицама сјајним!

/

Алекса Шантик