Зора

316

3 0 Р А

тнтампан је спис Халперпн — Камјинског о р}'СКОЈ кљнжевности. Он расправл>а поред осталога, о томе, како се у Русијн све више ширп круг љубп, који се интерес\'је лијепом књижевношћу. Мзмбђу осталога он наводп примјер с дјелима пјесника Надсона, који је умро пре десет година. Пре п>егове смрти продаго је око 5000 примјерака н.еговијех пјесама. Од пјесникове смртп па до ове године продато је преко 50000 прпмјерака тих пјесама у издан.у, које је приредпло Друштво рускИх научеипка п књижевника. Сад се спрема и друГо пздање. Из чешне књижевности. Два модерна, можда и сувише модерна ческа писца занимају се на јако ческе критичаре, којима се придружују н погдекојп лпстовп у Аустрији п Немачкој. Први је Антонип Сот са збирком „Угашенн болови". А. Сова је иећ прије више , година покушао да чр-гку умјетничку —лнрику сврати н а путев е »тГсТог овејаног реализма ; за, 'п|м с^-и~аступпле метарорфозе, које мп овде нећемо пропраћати. У овој новој збпрцн Сова се манифестнра као револуцпонар, кога данашњи свијет само згађава, те га он презире. Он, пстнна, хоће да }'вјери читаоце да му је свијет тако одвратан да је з'текао на „впспне снова", али је то речено у вјетар, јер он нишга друго не осјсћа п не исписује до мржњу према друштву. — Врло је тешко вјероватп у оваке ексцптрицитете п глумачке гестове, којима је, реклп би смо поглавптп циљ да назор привуче пажњу оног истог свпјета,..којп јс тако одвратан, глуп и гадан. Здрави људп не праве себи рекламу правећи се болеснп. али у лптературп, видите, понекад се п то дешава. — Други ппсац, који занима књижевне кругове, то је Билем Мштик , с његовим романом „Мајска бајка" („РоћаЈка таје"), којп је права супротност „Угашена боловима". Писац је одушевљени трубадур љепоте, и у ово.м роману, који се одликује особитим изразитим стилом, он посвједочава све одлике свога дара на најбољп начин. Предмет романа је један лакоуман н већ готово пропао ђак, који одлази из Прага у једно село блпзу Брина. Његове нејасне и неодређене младачке жудње и Фантазије налазе з' једној младој н здравој сеоској плавојци своје право оличење, и младић, којн је био скренуо с правога пута, враћа се животу здрав и нзлпјечен овом сеоско.м пдилом п чнсто.ч природном љубављу. И јунак и Јунакиња ове иднле нацртани су врло добро, и роман као белетристнчко психолошлај. рад заслужује несз г мњиво углено мјесто. /к'

Ј. Винтор фон Рајснер, кога наши читаоцн -вбћ У неколнко познају н ако нс- по сла|;п ј гм-мрги —иг-:: пао је у „Ма^. јр*ГТлх? { , ор. 25. једну пр15.чУ"под насловом ете 81атотзсће ЕггаМиш?". То је фе.втон, доета дуг, п без икаквог ннтереса као у.чјетНички пропзвод. У њему се прпча п описујс је.Гма прпјевара извршена у 'Бакову, наиме : како Је некакап ирофесор Јованпћ, који скупља хрватске народне ум^гворпне. преварно неког чувеног гуслара „Г \'нД3 'лића" (право хрватско презиме !) и записао пјесме, _ које (-вај пјева, али које никоме нијс хтео казиватпу у перо. Од извесног интереса је апотеоза, коју је г. фон Рајснер зготовпо бискупу Лурају Штросмајерз'. славећЛа као црковног и световног хрватског кнеза • »којн а,иди уЈ срединп народа и има само једну мнсао : да д-^човно подигне своје Хрштб." А да би заиста и стран свнјет впдио како Штросмајер диже и подржава Хрпатс, умјетнике и књижевннке, г. фон Рајснер, одушевљенн поштовалац Штросмајеров, прпча одма^дну сцену, како- отац једног младог хрмтског сликара, гаји се о трошку велепоштованог бискупа налази у РнмЈ^ доноси један рад свога спна и поклања га бискупу., Отац тога младог хрватског сликара п пунонадежног јуноше зове се — Исак Фајнсишер ! Ето како се г. фон Рајснер може крвно да завадп са чнтавом хордом галичких чпвута ! Жалитп је што нам г. фон Рајснер нпЈе~еаопштпо н како се зове син Исака Фајнсннгера, јер је више вЈероватно, да је Исак фајнспнгер платпо прописну таксз' од педесет крајцара н привео новом Хрватствз' свога сина, из дубоке љубави према краљу Звонимиру. — У овом натппсу има ријеч п канонпк Ракић ( чптзј : Рачки) „највећи хрватекн науччик и предсједник југословенске академпје". Професор Јованнћ прича бискуиу је на вашару у Врпољу чуо Гундулића да уз гусле пј 'ева читав спис, з' трохејима од десет стиха о Петру Креншмиру, али није могао записати нп ђавоље, јер пе зна стенографпсати. — „Не говорасте ли вп о Петру Крешимпру?" — упитао је Рачкп проф. Јованића, а кад окај то потврди, онда Рачкн „у одушевљењу" речс : ,,Мп морамо добити то; о Петру Крешимиру, којије 1050 године оспојио Далмацију и оснопао хриатску флоту, лш нелгамо готово никакпих података. а -- Да ли је -Рачки усијео да од Гз'слара Гундулића сазна све потребне историске податке о том страшноч освојптељу Далмације и пр>н,41 у исти мах последњем адмиралу и знаменптом ^е'р<^РјЈаЈЈцу хрватском

ми још не знамо, а оаш

г -бисмз

ко ради оилп знатн.

Сј.

„30РД" ИЗЛДЗИ ЈЕДЛН П7Т 7 ЖГЕсф&-!Ц ; ОВДКОГ ШЕОЕЦЛ. ИЗНДШД 4-5 ТЛБДКА Д ОТЕНД 101 ЈЕ ЗД 0ВЕ ЗЕШЉЕ: НД ОТГДВ7 ГОДИНЕ ФОР. 2-— ЗД ХДКЕ НД ЧИТДВ7 Г0ДНН7 СД1ДС ФОР. 3.— ПРЕТПЛДТА II Р7К01Ш№ Ш^Г^бШд^МнИШТВО. -—^ Огласи се рачунају од нетпт реткалу^едјјоА' стсушђк/и то : за једно оглашавање по 8 новч., за 3 оглашавања по 6 новч., а за више од 3 пута,^&&'Љ. Јта'^гаасе на читавој страни, знатно јефтиније, по погодбп. За сваки пут оглашавања урачунава се 30 новч. биљеговнна.

ШТАМПАРИЈА ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕР И КПСИЋА У МОСТАРУ.